Циклус предавања
Ниш, Понишавље и јужна Србија од антике до краја средњег века

Др Надежда Гавриловић Витас, научни саветник
Храмови и светилишта божанстава у Нишу и јужној Србији током римског периода

Уторак, 11. октобар 2022. године, 12:00 сати.
Огранак САНУ у Нишу, Мултимедијална сала Универзитета у Нишу, број 8, Универзитетски трг 2.

У уторак, 11. октобра 2022. године, у Огранку САНУ у Нишу, у оквиру циклуса Понишавље и јужна Србија од антике до краја средњег века, треће предавање одржала је др Надежда Гавриловић Витас, научни саветник Археолошког института Београд, на тему Храмови и светилишта божанстава у Нишу и јужној Србији током римског периода. Др Надежду Гавриловић Витас представио је присутнима проф. др Драган Жунић, координатор активности у Огранку, нагласивши да је она и координатор читавог циклуса, као и руководилац пројекта Археологија Ниша, Понишавља и јужне Србије од праисторије до средњег века (О-22-19), чији је координатор дописни члан САНУ Вујадин Иванишевић.

Др Надежда Гавриловић Витас најпре је напоменула да је најављена тематика веома комплексна, јер више чинилаца онемогућава свеобухватно документовање, анализу и интерпретацију епиграфских навода, архитектонских остатака храмова и археолошких споменика који имплицирају или потврђују постојање култног места, односно различитих врста светилишта (templum, aedes, delubrum, fanum, sacellum, sacrarium, lararium).

На простору Ниша је, каже она, у досадашњим археолошким истраживањима потврђено неколико сакралних простора: храм бога Јупитера (или Јупитера и римског императора, или храм Капитолинске тријаде, односно Јупитера, Јуноне и Минерве), претпостављен у грађевини под сводовима, истраживаној 80-их година прошлог века на централном платоу Нишке тврђаве; затим, могући храм бога Ескулапа (Асклепија), такође на простору Нишке тврђаве; најзад, могуће светилиште Асклепија и Хигије унутар Константинове виле на Медијани. Епиграфски споменици сведоче и о постојању храма богиње Фортуне, чији остаци нажалост до сада нису потврђени на простору античког Ниша (Naissus). Може се претпоставити постојање и других античких храмова, односно сакралних места, на простору Ниша, као и на другим локалитетима јужне Србије, попут храма бога Херкула у античком Хамеуму (Hammeum), савременом Прокупљу, светилиште бога Херкула у селу Леце код Лесковца, храм бога Јупитера и ијатричких божанстава Асклепија и Хигије у Новопазарској Бањи, храм богиње дарданског народа (Dea Dardania) у Куршумлијској Бањи, храм Зевса и Хере (Hera Souideptenoi) на локалитету Маркова Штрапка на планини Белави код Пирота, храм Антиноја, деификованог битинијског љубимца цара Хадријана, у Сочаници (Municipium DD, односно Municipium Dardanorum), храм Сераписа и Изиде у Злокућанима итд.

Овде се свакако не смеју изоставити и мања, рурална светилишта, највероватније на отвореном, на пример, светилишта Трачког коњаника као и бога Митре, која су била оснивана од стране романизованог становништва, представљајући скромна сакрална места на којима су вршене ритуалне радње и приређиване свечане гозбе у част одговарајућег божанства.

Др Нађа Гавриловић Витас закључила је да богатство археолошких налаза на многим локалитетима Ниша и широм јужне Србије сведочи о више сакралних места на којима су поштована римска божанства, али и аутохтона божанства синкретизована са богом или богињом сличних култних функција, као што је случај, на пример, са боговима Hercules Naissati или Mercurius Naissati. Најзад, епиграфски и археолошки споменици потврђују и сакрална места, in continuo oд гвозденог доба па све до касне антике, на којима су поштована божанства из пре-римског периода, као што је, на пример, случај са богињом Dea Dardania.

У врло живој дискусији расправљана су најпре питања археолошког рада на појединим локалитетима римског наслеђа у Србији, затим, тумачења смисла обичаја преношења и уградње старијих сакралних скулптура, рељефа и сл. у новоизграђене сакралне објекте, најзад, није заобиђен ни стари и забрињавајући проблем нелегалних ископавања, пустошења, крађе, кријумчарења и распродаје националног археолошког блага.