Научни скуп
110 година од мобилизације Гвозденог пука у ослободилачким ратовима Србије: српска војска у историји и традицији

Научни скуп
110 година од мобилизације Гвозденог пука у ослободилачким ратовима Србије: српска војска у историји и традицији

Научни скуп
110 година од мобилизације Гвозденог пука у ослободилачким ратовима Србије: српска војска у историји и традицији.

Организатори: Народни музеј Топлице Прокупље, Огранак САНУ у Нишу, Музејско друштво Србије – Секција историчара.

7–9. октобар 2022. године, Народни музеј Топлице Прокупље.
Свечано отварање: петак, 7. октобaр 2022. године. 16:00 сати.

У Прокупљу је од 7. до 9. октобра 2022. године, у организацији Народног музеја Топлице, Огранка САНУ у Нишу и Музејског друштва Србије – Секција историчара, одржан научни скуп 110. година од мобилизације Гвозденог пука у ослободилачким ратовима Србије – српска војска у историји и традицији. На свечаном отварању, у Галерији Музеја, присутнима су се обратили виши кустос Драган Поповић, директор Народног музеја Топлице Прокупље, проф. др Драган Жунић, координатор активности у Огранку САНУ у Нишу, и музејски саветник Дарко Жарић, председник Организационог одбора Научног скупа. Професор Жунић је пренео поздраве руководства, чланова и сарадника Огранка, говорио о сарадњи Огранка и Музеја, и истакао значај меморијалног и научног обележавања годишњице мобилисања Другог пешадијског пука „Књаз Михаило” – српске војничке и моралне иконе, симбола херојства и саможртвовања за слободу са јасним миротворним порукама.

На скупу је поднето деветнаест саопштења музејских, универзитетских, војно-архивских и других истраживача из Сомбора, Берана, Београда, Ваљева, Косовске Митровице, Ниша, Прокупља, Јагодине, Александровца, Крушевца, Зајечара. Аутори су на првој сесији обрађивали проблеме идентитета српског војника у Великом рату, улоге Васојевићких бригада у Балканским ратовима, архивских сведочанстава о Гвозденом пуку, проблеме епидемија у српској војсци и народу током Балканских ратова, споменика  војницима Гвозденог пука на Старом гробљу у Нишу, улоге војне дипломатије у стварању Балканског савеза 1912. године. На другој сесији, говорено је о истакнутим официрима Гвозденог пука у Балканским ратовима, а појединачно о команданту Владимиру Ристићу, резервном официру Миловану Милорадовићу, конзулу Краљевине Србије и учеснику Балканских ратова Тодору П. Станковићу, пуковнику Мирославу Пилетићу, пуковнику Милутину Радојевићу, о Жупљанима у Балканским ратовима, о другим војним јединицама и о улози авијације Српске војске у ратовима од 1912. до 1918. године, о Првом балканском рату у сећањима књажевачких Солунаца, те о учесницима Балканских ратова као заточеницима нацистичког логора у Нишу. Већина обрађених тема додатно је расветљавана у дискусији. Народни музеј Топлице, као извршни организатор, најављује и припремање зборника саопштених радова.

Учесници Научног скупа имали су прилике да, под стручним вођством, обиђу сталну поставку Народног музеја Топлице, да упознају и друге културно-историјске и привредне знаменитости Прокупља и Топлице. Овај научни скуп био је завршни део различитих вишедневних меморијалних манифестација посвећених годишњици мобилисања Гвозденог пука 1912. године.

© 2024 | Српска академија наука и уметности, Огранак САНУ у Нишу |