Свечана академија
Дани Тихомира Р. Ђорђевића

Додела награде „Тихомир Р. Ђорђевић” за 2024. годину

Организатори: Центар за културу и уметност Алексинац, Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ у Нишу.

Среда, 30. октобар 2024. године, 12 сати.
Велика сала Дома културе Алексинац.

У среду, 30. октобра 2024. године, у Центру за културу и уметност Алексинац – у склопу манифестације „Дани Тихомира Р. Ђорђевића” – одржана је Свечана академија на којој је додељена Награда „Тихомир Р. Ђорђевић” и Признање „Чувар завичаја” за 2024. годину. Ова манифестација, која се у Алексинцу одржава од 2018. године, оквир је бројних значајних догађаја којима се заинтересовани за науку и културу подсећају живота и дела српског етнолога,  фолклористе и књижевног историчара Тихомира Р. Ђорђевића. Академију су организовали Центар за културу и уметност Алексинац и Огранак САНУ у Нишу, уз подршку Општине Алексинац.

Награда „Тихомир Р. Ђорђевић” додељује се истакнутом појединцу за изузетан свеобухватни научни и истраживачки допринос у областима етнологије, фолклористике, филологије. Одлуком комисије коју су чинили дописни члан САНУ Јелена Јовановић, проф. др Горан Максимовић, редовни професор Филозофског факултета у Нишу, и проф. др Данијела Поповић Николић, редовни професор Филозофског факултета у Нишу, добитница награде „Тихомир Ђорђевићˮ за 2024. годину је професорка емерита Љиљана Пешикан Љуштановић (Универзитет у Новом Саду).

Окупљене поштоваоце живота и рада знаменитог алексиначког академика поздравили су дописни члан САНУ Влада Вељковић, председник Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, и Далибор Радичевић, председник општине Алексинац.

Председник жирија др Данијела Поповић Николић прочитала је образложење одлуке о додели награде, у коме је, између осталог, истакнут изузетан допринос професорке емерите Љиљане Пешикан Љуштановић проучавањима у области фолклористике, ауторске књижевности, позоришне и ликовне уметности:  „Усмерена ка разноврсним поетским и прозним жанровима српске усмене књижевности, интересовања Љиљане Пешикан Љуштановић резултирала су  изузетним доприносима српској науци о фолклору. Истраживачки циљеви и теме бивали су такође разноврсни: од проблема знака и значења у усменокњижевним текстовима (простор, време, боје…), релација између усмене и писане књижевности, одлика и функционисања актера усменог текста, регистровања основних маркера тзв. канонских (епска и лирска песма, приповетка, предање) и неканонских жанрова (урбана и породична предања, приче о животу), до истраживања митолошких основа у српском усменом фолклору и тако даље. Усмерена и ка књижевноисторијском контексту усменог стваралаштва, проучавања професорке Пешикан Љуштановић допринела су истраживањима поетике епских певача, оних најпознатијих –  Тешана Подруговића, Филипа Вишњића, Старца Милије, Старца Рашка, али и оних којима је у ширим оквирима културе и науке било посвећено мање пажње. У тој области науке о књижевности, нарочитим доприносима треба сматрати студије посвећене проучаваоцима српског усменог фолклора и традиције, књижевним историчарима и фолклористима – Томи Маретићу, Војиславу Ђурићу, Нади Милошевић Ђорђевић, Марији Клеут и Миодрагу Матицком, као и оне радове у којима је пажња посвећена мање познатим збиркама усменог стваралаштва и њиховим приређивачима. Приступи феноменима усменог фолклора подразумевали су и научне студије као оквире приређеним антологијским изборима у публикацијама Лирске народне песме (2012) и Епске народне песме (2015), у оквиру едиције Десет векова српске књижевности (Нови Сад: Матица српска), као и у приређивању антологија, самостално и у коауторству. У теоријскометодолошким оквирима, приступ усменокњижевним феноменима у научним радовима Љиљане Пешикан Љуштановић заснован је на увидима и примени филолошких и фолклористичких методолошких слојева, али и укључивању других, блиских, попут етнографских и социјалноантрополошких”.

Захваљујући на награди, професорка емерита Пешикан Љуштановић указала је на значај Ђорђевићевих студија и њихов изузетан допринос развоју фолклористике и других сродних области. Нарочито је истакла његове теренске налазе, на којима су, поред богате архивске грађе и студија, домаћих и иностраних истраживача, темељене његове студије о народном животу, без којих се тешко може приступити одређеним усменим феноменима фолклора.

Награду „Чувар завичаја“ за 2024. годину добио је Хаџи Миодраг Миладиновић, мајстор фотографије МСС и ликовни уметник фотографије УЛУПУДС-а. Посебно значајним доприносом култури и историји Алексинца овај уметник допринео је документовањем живота и рада рудара у Алексиначким рудницима, фотографијама које су сведочиле о страдању града и његових житеља током Нато агресије 1999. године, али и другим бројним фотографијама, уметничким и документарним, које је представио на многим изложбама у земљи и иностранству. Како је истакао у обраћању, Миладиновић посебно вредном наградом сматра управо ову коју је добио од свог родног града, чиме је потврђено вредновање његовог дугогодишњег рада.

У завршном делу Свечане академије приказан је документарни филм „Живот народни – о Тихомиру Р. Ђорђевићу” (сценарио и режија: Иван Метејевић, по идеји Александра Никезића; снимање и монтажа: Марко Миладиновић).

Огранак САНУ у Нишу и Центар за културу и уметност Алексинац имају вишегодишњу успешну и запажену сарадњу у области фолклористичких истраживања, етномузиколошких истраживања и едукација за традиционало певање, лексиколошких и дијалектолошких истраживања, у области издаваштва… Део тих заједничких настојања јесте и установљавање и додељивање награда  и признања, чиме се – како је истакао дописни члан САНУ Влада Вељковић – на празнични начин афирмишу вредности традиције и промовишу истраживачи и ствараоци који на тим вредностима стварају нашу савремену културу, учвршћују темеље и – у околностима расапа вредносних система – постављају вредносне оријентире за одговорну духовну и материјалну изградњу једине земље коју имамо, за њену демографску обнову и за културу самопоштовања.