Јавно предавање
Дописни члан САНУ Алпар Лошонц
Ордолиберализам као хегемонска интерпретација Европе

Четвртак, 31. октобар 2024. године, 12 сати
Огранак САНУ у Нишу,
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу,
Универзитетски трг 2

У четвртак, 31. октобра 2024. године, у Огранку САНУ у Нишу одржано је јавно предавање дописног члана САНУ Алпара Лошонца на тему Ордолиберализам као хегемонска интерпретација Европе. Поздрављајући колегу Лошонца и све присутне, дописни члан САНУ Влада Вељковић, председник Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, у уобичајеном подсећању на настојања Огранка у погледу ширења мисије САНУ, тј. идеја и највиших вредности науке, културе и уметности, образовања, просвећености (слободне и јавне употребе разума) и слободног критичког мишљења, затим, у погледу равномерног истраживања савремености живе традиције, те у погледу афирмисања стваралаштва регије јужне и источне Србије, нагласио је да – у владајућем сплету међународних односа који се и те како тичу дубоких противречности нашег друштва – проблем којем је посвећено предавање убрзано постаје све заоштренији, а ова тема све актуалнија. Потом је присутне упознао са краћом професионалном биографијом предавача.

Алпар Лошонц је рођен 1958. године. Редовни је професор Универзитета у Новом Саду (од 2005). Од 2018. године је дописни члан САНУ – Одељења друштвених наука. Био је запослен на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду, на Катедри за друштвене науке. Предавао је и на Филозофском факултету у Новом Саду, те на Економском факултету истог универзитета; од 1991. је предавао на Универзитету у Сегедину, на Филозофском факултету, до 2016. Од 2000. је био главни уредник часописа Хабитус. Аутор је преко 150 научних и научноистраживачких радова. Осим тога, аутор је и 13 монографија. Најважније књиге су: Моћ као друштвени догађај (Нови Сад, Адреса, 2009), Суверенитет, моћ и криза (Светови, Нови Сад, 2006), Модерна на Колону? (Београд, Стубови културе, 1998), Неолиберализам, судбина или избор (Нови Сад, 2007, са К. Јосифидисом), Merleau-Ponty Filozófiája (Attraktor, Gödöllő, 2010), Енигма конзервативног либерализма (Академска књига, Нови Сад, 2023), итд. Његови радови су објављени на српском, енглеском, француском, немачком, румунском и мађарском језику.

Захваљујући организаторима на позиву, дописни члан САНУ Алпар Лошонц најпре је, на примерима, указао на главне моменте стогодишње друштвене улоге ордолиберализма, на његове заслуге за послератни успон Немачке и немачко „привредно чудо”, али и на одговорност овога немачко-аустријског, али суштински транснационалног „коректива” класичног и неолиберализма за новије економске и друштвене кризе, те за конституцију и функцију Европе и Европске уније. Ордолиберализам је, сматра Лошонц у различитим историјским таласима постао хегемонска интерпретација Европе која је одређивала и институционалне оквире Европске уније. Неизоставни моменат тога је чињеница да је ордолиберализам у значајној мери уобличаван у Немачкој између два светска рата ― мада се мора додати и то да се ордолиберализам укрштао и са другим идејним и теоријским правцима који су желели да обнове усахнули либерализам после апокалиптичног Првог светског рата. Сага о ордолиберализму, дакле, траје већ сто година, премда су се у међувремену мењалe различите генерације које су дограђивале изворне идеје. Међу њима је и она генерација која је битно одредила правне-економске-политичке оквире Европске уније. У предавању је приказана динамика ордолиберализма, њена утканост у поменуту самокорекцију либерализма. Утолико, аутор се у предавању осврнуо на преображаје једног идејног правца који је био подређен самопроменама, при чему није остао код иманентне анализе идејних тумачења, него их је сучељавао са динамиком историје, са политичким, економским, а тако и са гео-политичко-економским димензијама.

Према Лошонцу, назнака „ордолиберализација Европеˮ настала је у првој деценији 21. века, када је сада већ обједињена Немачка постала најзначајнија економска машинерија Европске уније, са одговарајућим политичким димензијама, односно, са могућношћу да утиче на свеопште европске токове. Значајан повод за поменуту „ордолиберализацијуˮ је криза која је избила 2007. године, снажно погодила „стари континентˮ и оставила дубоке трагове и на европској економији. Тада се коришћење појма ордолиберализма посебно интензивирало. Предавач је показао у ком смислу се може говорити о хегемонији једне идеје и у каквом је односу ова чињеница са идеологијом. Истовремено, истакао је да је немачка позиција, не у последњем реду због наглашених економских слабости (деиндустријализација итд.), али и због других разлога (трансформација светског поретка, поликриза, кинеска конкуренција итд.) уздрмана, то јест, да, по многим аспектима, она више није у истој ситуацији у каквој је била пре неколико година. У предавању је дат и одговор на неизбежно питање: Ако је ордолиберализам уобличавао успешне стазе Немачке које су подразумевале хегемонску позицију, да ли се њему може приписати и обрнути утицај, односно, утицај на регресивне токове који и данас постоје? Консеквентно, размотрено је и питање у којој мери идејни „пакетиˮ, идејне оријентације (као што је ордолиберализам), могу да утичу на социјалне, односно, социо-економске путање? Који су фактори који одређују ове форме утицаја? Да ли и данас ордолиберализам битно утиче на самопоимање и Немачке и Европске уније? Алпар Лошонц недвосмислено сматра да ордолиберализам као идејна оријентација и те како утиче, и данас, на обликовање савремености, историје, али не непосредно, већ посредовано – преко сложених друштвених механизама и деривација својевремено постављених идеја и пројекција, и да је тај утицај јачи у ситуацијама неизвесности. Додуше, он је и релативизовао овај утицај ордолиберализма, као „цивилне моћи” али, несумњиво, и корпорацијско-интересне хегемоније, у Немачкој и, пре свега, у Европи, па и изван Европе.

У занимљивој дискусији било је речи о претпостављеној хегемоној позицији Немачке, о транзиционој нестабилности у погледу хегемонског обрасца у Европи, о кризи ордолиберализма и кризи развоја заснованог на ордолибералним правилима, кризи европског пројекта „социјалне државе”, о изгледима Европске уније, а поготову о изгледима малих земаља у геополитичким превирањима око ретких природних ресурса, о конфузији и несигурности Европске уније у међународним односима итд.