Састанак академика Јасмине Грковић-Мејџор, координатора, са сарадницима на пројекту (О-24-19) Извори за проучавање српског језика на тлу југоисточне Србије у XVIII и XIX веку.

Петак, 11. октобар 2019. године, 11:00 сати.
Просторије Огранка САНУ у Нишу, сала за седнице, број 66.

На позив академика Нинослава Стојадиновића, председника Огранка САНУ у Нишу, академик Јасмина Грковић-Мејџор, координатор пројекта Огранка Извори за проучавање српског језика на тлу југоисточне Србије у XVIII и XIX веку (О-24-19), одржала је састанак са руководиоцем пројекта, проф. др Иреном Цветковић Теофиловић, и сарадницима на пројекту.

У својој поздравној речи академик Стојадиновић је посебно истакао рад Огранка у области изучавања српског језика, сарадњу са Институтом за српски језик САНУ и подвукао значај тих истраживања за конституисање језичког супстрата националног културног идентитета. Академик Јасмина Грковић-Мејџор је, уз изразе захвалности за указано поверење, између осталог, подсетила присутне да овај пројект представља, заправо, проширење заједничких активности у оквиру већ постојеће сарадње истраживача из Ниша и Новог Сада, а посебно у оквиру делатности Матице српске, у области историје српског језика, где – како је оценила – и даље нема довољно овој науци посвећених истраживача. Уводно излагање о пројекту поднела је проф. др Ирена Цветковић Теофиловић, руководиалац пројекта, која се најпре захвалила академику Стојадиновићу на исказаном разумевању за проблеме историје српског језика и за понуђени институционални оквир за њено истраживање, као и академику Јасмини Грковић-Мејџор на спремности да се прихвати и улоге координатора пројекта, а потом је – представивши чланове истраживачког тима – образложила циљ пројекта (сачињавање библиографске целине рукописног наслеђа, тј. писаних текстова српског језика са подручја југоисточне Србије, њихово дигитализовање, презентовање и публиковање), методологију истраживања грађе чуване у одговарајућим црквеним и световним институцијама (са Упутством за састављање библиографског описа за различите врсте извора) и план рада за текућу годину.

У дискусији су додатно преиспитане појединости предложене методологије и плана рада на истраживању, заштити и очувању рукописног наслеђа на тлу југоисточне Србије – у корист науке, културе и духовног хабитуса српског народа.