Предавање академика Јасмине Грковић-Мејџор
Приноси Милана Решетара српској филологији и култури

Петак, 11. октобар 2019. године, 12:00 сати.
Универзитет у Нишу, Ниш, Универзитетски трг 2, Мултимедијална сала.

Академик Нинослав Стојадиновић, председник Огранка САНУ у Нишу, представио је присутнима академика Јасмину Грковић-Мејџор, захвалио јој се на прихватању координаторске улоге у пројекту Огранка о рукописном наслеђу српског језика на тлу југоисточне Србије у 18. и 19, веку, и позвао је да изложи најављено предавање.

Академик Јасмина Грковић-Мејџор је, потом, говорила о српској заједници и културним прегнућима Срба католика у Дубровнику друге половине 19. и прве половине 20. века, а онда и о животопису Дубровчанина Милана Решетара, једног од најзначајнијих српских филолога друге половине 19. и прве половине 20. века. Нагласила је да су главне области његових филолошких истраживања биле језик, посебно дијалектологија и акцентологија, те историја књижевности, поглавито дубровачке. Био је, према оцени академика Грковић-Мејџор, најбољи познавалац дубровачких језичких прилика и показао је да оригинална језичка грађа сведочи о томе да се у Дубровнику од најстаријих времена говорило српски, што је и истакао у својој приступној беседи Најстарији дубровачки говор, приликом избора за редовног члана Српске краљевске академије. Његова богата и разноврсна филолошка делатност обухватала је знатним делом и издавање и приређивање књижевних и религиозних споменика, међу којима и Српског молитвеника, најстарије књиге штампане ћирилицом на српском народном језику, 1512. године, за Србе католике. Милан Решетар био је и посвећени историчар свога роднога града и његове културе, бавио се средњовековним повељама и писмима, Његошем, Вуковим преводом Новог завјета, односом чакавштине и штокавштине, учествовао у тадашњим расправама око књижевног језика, био ревносни архивиста, библиофил и нумизматичар. На крају, академик Јасмина Грковић-Мејџор поручила је да би живот и дело Милана Решетара ваљало да буду трајни део наше културе сећања, и ван уских филолошких кругова, подсећајући нас на наслеђе које су у нашу свеукупну културну баштину уткали Срби католици.

У дискусији су отворена нека питања писаних трагова о постојању дубровачке колоније на подручју југоисточне Србије; о Речнику дуборавчког говора који је настао управо у Нишу, као и о препису Романа о Троји, такође насталом на овоме тлу наше земље, најзад, и о културно-историјском значају истраживања живота и рада српске заједнице у Дубровнику и некадашњег српског језичког наслеђа Дубровника – чији резултати и њихова тумачења неретко добијају и не-научне, политичке конотације.