Промоција зборника
Узроци мобилности људског/образовног капитала и последице по садашњи и будући развој југоисточне Србије

(Приређивачи: др Љубиша Митровић, проф. емеритус
и доц. др Биљана Продовић Милојковић.
Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу,
Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ у Нишу, 2023)

Организатори:
Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ у Нишу,
Филозофски факултет Универзитета у Нишу.

Петак, 22. децембар 2023, 12 сати.
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу.

У петак, 22. децембра 2023. године, у Огранку САНУ у Нишу одржана је промоција електронског издања зборника радова Узроци мобилности људског/образовног капитала и последице по садашњи и будући развој југоисточне Србије (приредили: др Љубиша Митровић, професор емеритус, и доц. др Биљана Продовић Милојковић, Ниш: Филозофски факултет Универзитета у Нишу – Центар за социолошка истраживања, Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ у Нишу). Зборник садржи радове са истоименог научног скупа, одржаног у организацији Огранка САНУ у Нишу и Филозофског факултета у Нишу, у Огранку САНУ у Нишу, 21. новембра 2021. године, а у оквиру рада на пројекту Огранка О-09-17 Социо-културни аспекти демографске репродукције у југоисточној Србији и могућности изградње пронаталитетске стратегије (координатор пројекта: академик Александар Костић, руководилац пројекта: др Љубиша Митровић, проф. емеритус).

На почетку промоције, проф. др Драган Жунић, координатор активности у Огранку, учесницима и присутнима пренео је поздраве дописног члана САНУ Владе Вељковића, председника Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, као и свих чланова и сарадника Огранка, и захвалност за уложени труд и подршку Огранку у ширењу мисије САНУ – највиших вредности науке, културе и уметности, образовања, просвећености, слободне употребе сопственога разума, слободног и аутономног критичког мишљења, а захвалио се и Филозофском факултету Универзитета у Нишу, саорганизатору научног скупа и саиздавачу Зборника, на успешној вишегодишњој сарадњи. Подсећајући на опредељење САНУ да, поред истраживања и очувања националне традиције, посвети пажњу и научном истраживању савременог опстанка и развоја, где је демографски колапс један од кључних проблема, проф. Жунић је укратко подсетио на предисторију овог пројекта (који је заснован још у некадашњем Центру за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Нишу), и на његове научне резултате, и позвао промотере да представе Зборник, и главне теме које се у њему обрађују.

Присутнима се најпре обратио др Слободан Цветановић, професор емеритус, који је дао високу оцену Зборнику одличних и статистичким подацима поткрепљених радова, упутио одређене сугестије приређивачима у погледу кључних речи публикације, уз примедбу да је могло бити више радова економских теоретичара. Указујући на изражена негативна демографска кретања не само у Србији већ и у окружењу, проф. Цветановић је даље излагање усредсредио око неопходности изналажења правих узрока депопулације, али и стратегија, механизама и инструмената елиминисања тих узрока, односно начина заустављања демографског пропадања земље, а југоисточне Србије посебно.

Проф. др Јасмина Петровић најпре је говорила о значају феномена миграција, огромног, актуалног  али и старог проблема (на који је, како наводи, још пре сто година указивао Слободан Јовановић), оцењујући да су подаци о глобалним миграцијама застрашујући, јер се миграцијама битно мењају и земље изласка и земље уласка миграната. Потом је скренула пажњу на методолошке проблеме праћења и евидентирања миграционих кретања, на чињеницу да нема поуздане евиденције о српској емиграцији, констатујући да су такви подаци и политички осетљиви, јер, између осталог, разоткривају и глобалну и регионалну неједнакост. Др Петровић сматра да ипак постоје могућности за поправљање евиденције и сачињавање поуздане базе података, а да процена о око пет милиона људи у српској дијаспори оправдава идеју професора Митровића о потреби оснивања Центра за студије дијаспоре и циркуларну миграцију.

Проф. др Лела Милошевић Радуловић је своју општу оцену Зборника као скупа вредних радова поткрепила анализом њихових конкретних доприноса: указивање на последице миграција, тј. губитак људског, економског, образовног капитала; сагледавање методолошких тешкоћа  у прикупљању података о кретању становништва; проналажење начина, мера и услова за омогућавање физичког или „виртуалног” повратка миграната. Своју оцену о актуалности подупрла је и констатацијом да је Србија једна од водећих земаља у свету по броју грађана који напуштају своју матицу, а осврнула се и на проблем демографског старења Србије.

Др Предраг Митровић је из свог личног вишегодишњег искуства учешћа у раду конференција о демографским проблемима сведочио о перпетуирању сумрачних констатација о колапсу свих па и људских ресурса Србије, о непостојању кровне стратегије развоја земље, примерима поткрепио оцене о неким методолошким проблемима евидентирања миграторних процеса, а подацима настојао да расветли драматичну слику регионалне неједнакости у Србији. Као један од циљева борбе против демографског опадања земље и урушавања људског капитала поменуо је формирање неке врсте умрежавања компанија, економских и грађанских институција и организација, а изнео и неколико охрабрујућих примера мањих подухвата те врсте као и афирмисања регионалних особености погодних за локално и транснационално предузетништво.

Проф. емеритус Љубиша Митровић, руководилац пројекта и приређивач Зборника захвалио се промотерима, Огранку САНУ у Нишу и Филозофском факултету у Нишу, и најавио настављање рада на пројекту, пре свега у пољу мапирања српске дијаспоре и циркуларне миграције, будући да Србија већ увози радну снагу, нема кредибилну стратегију развоја земље, као ни стратегију очувања људског образовног капитала – најважнијег чиниоца опстанка и развоја. На крају, подвукао је да се у даљем раду на пројекту истраживачи неће бавити само последицама миграција, већ и генерацијама које представљају будућност земље. У том смислу, позвао се на начелну сагласност релевантних научних и привредних институција у вези са предлогом за оснивање поменутог Центра за студије дијаспоре и циркуларну миграцију, који ће током фебруара 2024. године бити конкретизован представљањем елабората, као предуслова за конкурисање код одговарајућих европских институција и фондова..