Промоција зборника радова
Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије

Главни уредник: академик Зоран Кнежевић. Уредници: проф. др Радивоје Младеновић, академик Предраг Пипер⁺.
Београд: САНУ: Институт за српски језик САНУ; Косовска Митровица: Филозофски факултет Универитета у Приштини, 2021.

Уторак, 10. мај 2022. године, 13.00 часова
Огранак САНУ у Нишу, Ниш, Универзитетски трг 2
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу бр. 8

У Огранку САНУ у Нишу представљене су две научне публикације о народним говорима Косова и Метохије. На почетку је дописни члан САНУ Влада Вељковић, председник Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, поздрављајући присутне, представио учеснике промоције, захвалио се свима због тога што подржавају рад Огранка, а посебно колеги Љубинку Раденковићу, на чију иницијативу је и приређено ово представљање, и изразио задовољство због сарадње Огранка и Института за српски језик САНУ, организатора рада на припремању и издавању ових публикација.

Најпре је представљен зборник радова Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије, који су уредили проф. др Радивоје Младеновић и академик Предраг Пипер⁺.  О Зборнику су говорили дописни члан САНУ Љубинко Раденковић, рецензент, проф. др Радивоје Младеновић, уредник, и проф. др Недељко Богдановић, рецензент.

Зборник има 405 страна, и садржи Предговор, који је сачинио проф. др Радивоје Младеновић, 14 ауторских и коауторских радова, као и Прилог библиографији о српским народним говорима Косова и Метохије, који су саставили проф. др Радивоје Младеновић и др Бранкица Марковић. Вредан додатак чине и лингвистичке карте.

Дописни члан САНУ Љубинко Раденковић захвалио је на прилици да представи овако значајан зборник, којим се језичка питања на тлу Косова и Метохије расветљавају с дијалектолошког, лексиколошког, лингвогеографског, те етнолингвистичког и социолингвистичког аспекта. Осврнувши се на вредност сваког рада понаособ, указао је на њихов допринос проучавању српских народних говора Косова и Метохије, како на дијахроној тако и на синхроној равни.

Проф. др. Радивоје Младеновић је истакао да речи проф. др Павла Ивића: „Није губитак то што ишчезава неисцрпно богатство разноврсних прелива нашег народног говора, али јесте губитак ако то богатство ишчезава незабележено”, представљају научни, културолошки и национални подстицај за проучавање језичке ситуације на тлу Косова и Метохије. Сви радови у Зборнику кроз критичку оцену дају сумарне прегледе досадашњег рада у одабраним областима и указују на правце даљег научног ангажмана на проучавању српских говора Косова и Метохије.

Проф. др Недељко Богдановић је исказао задовољство што је био рецензент зборника који представља целовито дело једне научне праксе, која, проучавајући језичке датости, сведочи о вишевековном животу српског народа на Косову и Метохији. Радови у Зборнику указују на актуелност изложених научних питања, прецизно одмеравајући циљеве и могућности даљих језичких истраживања. Професор Богдановић је закључио да језичка наука може мало против историјских прилика, али да је наша дужност да учинимо све што је у нашој моћи да бисмо остварили увид у целину народних говора Косова и Метохије, јер је језик трајнији од реалија објективног света, те може сачувати оно што смо у стварности већ изгубили и опоменути нас да чувамо оно што имамо.