Промоција монографије проф. др Радивоја Младеновића
Говор северношарпланинске жупе Сиринић

Београд: САНУ, Српски дијалектолоши зборник LXVI/1, 2019, 1047 страна.

Уторак, 10. мај 2022. године, 13.45 часова
Огранак САНУ у Нишу, Ниш, Универзитетски трг 2
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу бр. 8

Након представљања зборника радова Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије, у Огранку САНУ у Нишу представљена је и монографија Говор северношарпланинске жупе Сиринић проф. др Радивоја Младеновића. О монографији су говорили дописни члан САНУ Љубинко Раденковић, проф. др Татјана Трајковић, проф. др Недељко Богдановић, рецензент, и аутор књиге проф. др Радивоје Младеновић.

На преко 1000 страница, ова студија доноси богату грађу из свих домена језичке структуре, прикупљену у свим насељима Сиринићке жупе, а њен истакнути национални значај препознало је Славистичко друштво Србије, доделивши јој највише признање у области српске лингвистичке славистике, награду ,,Павле и Милка Ивићˮ за 2020. годину. Награђени рад проф. др Радивоја Младеновића пета је књига овог аутора посвећена српским говорима Косова и Метохије и још један у низу његових вишедеценијских језичких истраживања Северношарпланинске области, јужне Метохије и јужног Косова.

Дописни члан САНУ Љубинко Раденковић изнео је основне податке о професионалном ангажману и значајне биографске чињенице које су одредиле примарно научно интересовање професора Младеновића. Сам аутор је истакао своје порекло и повезаност са подручјем чији је говор исцрпно описао, подвлачећи комплексност и специфичност језичког система Сиринићке жупе и изванјезичке факторе који су утицали на његово обликовање. Проф. др Татјана Трајковић дала је концепцијски и садржински преглед књиге, указавши на структурно-садржајну организацију описа грађе прикупљиване на терену почетком деведесетих година прошлог века и почетком овога века све до 2016. године.  Осврт на карактеристичне прозодијске, фонетско-фонолошке и морфолошке карактеристике овога говора показао је да еволуција метохијско-косовско-сиринићког ареала у потпуности припада српском типу, а сиринићки говор својом укупном структуром представља непоновљиви идиом, који у прозодији и фонетизму показује блискост са скопскоцрногорским и призренско-јужноморавским говорима северне Македоније, док се на морфолошком плану подудара са метохијско-косовским призренско-јужноморавским говорима. Посебно место и значај, на који су указали учесници промоције, јесу дијалектолошки текстови у монографији, односно двеста страница транскрипата изворних казивања Срба из једанаест сиринићких села, што је, како је нагласио проф. Богдановић, не само потврда аутентичности говора, већ јединствено сведочанство о целокупној традицији и менталитету народа са овог простора.

Оцењено је да је овом монографијом српска лингвистика добила опсежан опис најјужнијег српског говора и драгоцени материјал о животу, погледу на свет, материјалној и духовној култури Сиринићана.