Циклус предавања
Ниш, Понишавље и јужна Србија од антике до краја средњег века

Дописни члан САНУ Вујадин Иванишевић
Новац средњовековне Србије

Уторак, 26. април 2022. године, 12:00 сати.
Огранак САНУ у Нишу, Мултимедијална сала Универзитета у Нишу, број 8, Универзитетски трг 2.

У Огранку САНУ у Нишу започео је циклус предавања Ниш, Понишавље и јужна Србија од антике до краја средњег века.

Прво предавање у оквиру циклуса одржао је, у уторак, 26. априла 2022. године, дописи члан САНУ Вујадин Иванишевић, који је, између осталог, и координатор пројекта Огранка О-22-19 Археологија Ниша, Понишавља и јужне Србије од праисторије до средњег века.

Вујадин Иванишевић је говорио на тему Новац средњовековне Србије, излажући резултате својих вишегодишњих истраживања (он је, иначе, и аутор књиге Новчарство средњовековне Србије, Београд 2001). Најпре је образложио значај испитиваног предмета с обзиром на средњовековно поимање новца и његове функције, подсетио присутне на главне јединице релевантне литературе о средњовековној нумизматици уопште и српској посебно, упознао их са питањима историјских извора (као што су законици, уговори, тестаменти…), и истакао важност музејских нумизматичких збирки и остава новца – неизоставних у сваком тумачењу новчарства. Потом је прешао на питање хронологије ковања новца у средњовековној Србији, задржавајући се на најзначајниjим владаоцима за чије се владавине  ковао новац – од Милутина, преко Стефана Дечанског, Душана, Уроша, Вукашина, Лазара, Вука Бранковића, до Ћурђа Бранковића и Стефана Лазаревића (са тезом о појави српског новца у време Стефана Радослава). Било је речи о раду српских рудника сребра  (Брсково, Ново Брдо), главног метала који је у средњовековној Србији монетаризован, затим, о најзначајнијим ковницама новца (Брсково, Рудник, Ново Брдо, Приштина, Трепча, градови на јадранској обали), а изложени су и графички приказани резултати истраживања развоја, постепеног пада, монетарних реформи и стабилизације српског динара (према критеријуму тежине и процента сребра). Потом су анализиране различите емисије, оптицај и интернационализација српског новца, посебно „динара са заставом” и „крстастог динара”, калупи за ковање новца, иконографија итд. Закључено је да реконструисана историја српског новца указује на веома динамично новчарство са развијеним заштитним механизмима, попут протекционизма и повлачења  новца. У овом предавању, заснованом на поузданој истраживачкој методологији и драгоценим налазима и анализама, показало се да се кроз феномен новца прелама читава историја средњовековне Србије, те да се анализом новца могу читати, објашњавати и разумевати не само главни токови њене историје, већ и рукавци видљиви компетентном оку управо из ове истраживачке перспективе.

У оквиру циклуса, до краја године, биће одржана још четири предавања, након чега ће бити организован и завршни скуп. Координатор циклуса је др Надежда Гавриловић Витас, научни саветник Археолошког института Београд, иначе, руководилац пројекта Огранка Археологија Ниша, Понишавља и јужне Србије од праисторије до средњег века).