Промоција књиге
Др Перица Хаџи-Јованчић
Трећи рајх и Југославија: економија страха, 1933–1941.

Организатори: Народна библиотека „Радоје Домановић” Лесковац, Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ у Нишу

Среда, 20. април 2022. године, 19.00 часова
Читаоница Народне библиотеке „Радоје Домановић” Лесковац,  Булевар ослобођења 61

У среду, 20. априла 2022. године, у читаоници Народне библиотеке „Радоје Домановић” Лесковац, у организацији Библиотеке и Огранка САНУ у Нишу, промовисана је књига Перице Хаџи-Јованчића Трећи рајх и Југославија: економија страха, 1933–1941 (Београд: Друштво за урбану историју, 2022). Књига је, заправо, превод енглеског издања (The Third Reich and Yugoslavia: An Economy of Fear, 1933-1941, London: Bloomsbury Publishing Plc, 2020). Перица Хаџи-Јованчић је независни научни истраживач, који је докторат историјских наука стекао на Универзитету Кембриџ, Велика Британија.

Др Хаџи-Јованчић је најпре дао рекапитулацију југословенске спољне политике у периоду пре Хитлеровог доласка на власт, стављајући нагласак на италијанске покушаје политичког опкољавања Југославије, опасност од рестаурације Хабзбурга у Бечу и Будимпешти, те опирање покушајима промене граница у региону, и, супротстављајући се постојећем ставу у историографији о неупитном савезништву између Југославије и Француске, констатовао да су – у сплету назначених међународних проблема – политички односи Немачке и Југославије у периоду пре и након 1933. углавном били пријатељски. Изразивши неслагање са уобичајеним анализама привредних односа Трећег рајха и Југославије из перспективе спољне политике, аутор је као методолошки правилнији приступ понудио посматрање ових привредних односа пре свега из угла континуитета са економским односима Немачке и Југославије током двадесетих, економских и финансијских потреба обеју земаља у контексту последица Велике депресије, те, коначно, супротстављених економских идеологија Београда и Берлина. Нарочиту пажњу посветио је балканским импликацијама пооштравања старије, „вајмарске” немачке концепције „Великог економског простора” (замишљаног као скуп комплементарних економија – немачког индустријског језгра и пољопривредне периферије на истоку и југоистоку Европе), све до негирања права самосталног економског развоја периферним земљама попут Југославије, чији би једини задатак био снабдевање немачке индустрије сировинама и пољопривредним производима. Своје излагање др Хаџи-Јованчић закључио је констатацијом да је доласком нациста на власт 1933. године судбина Југославије и других земаља региона била одлучена, пре свега, због њиховог значаја за економски опоравак Немачке и припрему њене привреде за предстојећи рат. Једини избор који је Југославија имала био је онај између улоге сателита или колоније.

У доскусији је, између осталог, било речи о потреби познавања економских теорија 20. века ради квалификованог истраживања и писања економске историје преломних тридесетих година, о неприкладности аналогија између старијих и новијих, у основи сингуларних историјских догађаја и процеса, а аутор је, подстакнут питањем, појаснио и да су разлози за ангажовање чак петоро рецензената за српско издање књиге искључиво у њиховој научној компетентности, ограђујући се притом, изричито, од идеолошких ставова и одговарајућег јавног деловања појединих рецензената.