Промоција зборника
Присуство традиционалне музике у Србији данас, у измењеном радном и празничном свакодневљу

Уредници: Јелена Јовановић, Драган Жунић

Издавач: Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ у Нишу, 2020.

Уторак, 31. мај 2022. године, 12:00 сати.
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу, број 8, Универзитетски трг 2.

У уторак, 31. маја 2022. године, у Огранку САНУ у Нишу, одржана је промоција зборника Присуство традиционалне музике у Србији данас, у измењеном радном и празничном свакодневљу, који су уредили дописни члан САНУ Јелена Јовановић и проф. др Драган Жунић (Ниш: Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ у Нишу, 2020).

Најпре је, у поздравној речи дописног члана САНУ Владе Вељковића, председника Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, изражено жаљење што због околности пандемије ковид-19 није могао бити одржан већ припремљени округли сто, али – уз захвалност уредницима и сарадницима – и задовољство чињеницом да је уређен и објављен зборник радова на тему неодржаног округлог стола, да би, потом, био истакнут значај ове публикације Огранка САНУ у Нишу за истраживање, очување и афирмисање изворне културне традиције и њених регионалних и локалних облика који имају идентитетски значај и универзалну вредност.

Зборник садржи шест радова:

Драган Жунић, Чему традиционална музика данас?;

Јелена Јовановић, Традиционално сеоско певање у Србији данас: принципи, носиоци, мотивација;

Александра Павићевић, Псеудоморфозе српске традиције: почетак миленијума и последњи дани;

Гордана Благојевић, Дијалог византијске црквене и традиционалне народне музике: Друштво „Мојсије Петровић” из Београда;

Данијела Д. Здравић Михаиловић, Ромска музика у данашњем Нишу: од чочека до хип хопа и world music жанра;

Соња Цветковић, Међународни студентски фестивал фолклорa Ниш: између очувања и модификовања традиције у контексту специфичности локалне урбане културе.

У промоцији су учествовали: дописни члан САНУ Јелена Јовановић, координатор пројекта Музичко наслеђе југоисточне Србије, савремено стварлаштво и образовање укуса (О-10-17), у оквиру кога је и настао Зборник, проф. др Драган Жунић, руководилац пројекта у време рада на Зборнику, др Александра Павићевић, научни саветник Етнографског института САНУ, др  Гордана Благојевић, научни саветник Етнографског института САНУ, Никола Попмихајлов, хоровођа Српског византијског хора „Мојсије Петровић”, др Данијела Здравић Михаиловић, редовни професор Факултета уметности Универзитета у Нишу и садашњи руководилац пројекта, др Соња Цветковић, редовни професор Факултета уметности Универзитета у Нишу, и др Миша Ђурковић, научни саветник и директор Института за европске студије. На почетку  је Јелена Јовановић прочитала писмо дописног члана САНУ Јована Делића, спреченог да непосредно учествује у промоцији, у којем он пише о односу српске књижевности 20. века према традицији, посебно о односу српских песника 20. века према народној поезији и према средњовековној односно српско-византијској традицији. Потом су учесници промоције, између осталог, говорили о целовитости и „уцеловљењу” српске културе и националне традиције, стварању „тишине” као контекста очувања традиционалне музике; о односу појединца и дисфункционалне заједнице и о традицији као чувару истине о стварању и  стваралаштву; о дијалогу традиционалне народне и црквене (византијске) музике, обнављању интересовања за традиционалну музику и стваралаштву у њеноме духу; о смислу савременог бављења византијском музиком и њеном извођењу за певницом и на концертима; о неким аспектима нових музичких тенденција на узорку ромске музике у Нишу; о бављењу фолклором као начину супротстављања новим псеудо-уметничким жанровима популарне културе и изазовима комерцијализације; најзад, о одликама и вредности Зборника, традиционалној народној култури и културној политици у Србији, односу популарног и елитног и могућностима савременог образовања и васпитања (музичког) укуса. Дат је и предлог за оснивање музеја српске (народне) музике и образложен смисао једне такве установе културе. У дискусији је начињен додатни осврт на савремену рецепцију традиционалне, посебно византијске музике, уз реч о живом предању, односу византијског и српског црквеног народног појања итд.

Посебан тон овој промоцији, који ју је учинио и неуобичајеном, дали су Јелена Јовановић, Александра Павићевић, Гордана Благојевић и Никола Попмихајлов извођењем –  у прикладним моментима расправе – неколико традиционалних музичких композиција:  Ангел вопијаше (ирмос Васкрсења, по српском црквеном народном напеву; Ј. Јовановић, А. Павићевић, Г. Благојевић), Ово јутро роса не опада (жетелачка песма из ваљевског краја; Ј. Јовановић, А. Павићевић), Ангел вопијаше (по византијском напеву; Ј. Јовановић, А. Павићевић, Г. Благојевић), Догматик шестог гласа (према српском народном напеву и нотном запису С. Мокрањца, а у стилу појања на Светој Гори; Н. Попмихајлов, Г. Благојевић, Ј. Јовановић, А. Павићевић).