Промоција зборника
Допринос Рома култури народа у Србији
и
Допринос Радета Ухлика лингвистици и култури Рома

Уводничар: проф. др Драгољуб Ђорђевић
O зборницима говоре чланови Одбора за проучавање живота и обичаја Рома САНУ проф. др Драган Тодоровић, др Биљана Сикимић

Организатори: Одбор за проучавање живота и обичаја Рома САНУ, Огранак САНУ у Нишу

Петак, 9. јун 2022. године, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу, број 8, Универзитетски трг 2

У петак, 9. јуна 2023. године, у Огранку САНУ у Нишу одржана је промоција два зборника о животу и обичајима Рома, који су припремљени у Одбору за проучавање живота и обичаја Рома САНУ:

Допринос Рома култури народа у Србији: зборник радова са научног скупа одржаног 22. октобра 2021. године. Уредници: академик Тибор Варади, проф. др Драгољуб Б. Ђорђевић, проф. др Драган Тодоровић. Београд: Српска академија наука и уметности, 2022.

Допринос Радета Ухлика лингвистици и култури Рома: зборник радова са научног скупа одржаног 5. новембра 2019. Уредници: академик Тибор Варади, др Биљана Сикимић. Београд: Српска академија наука и уметности, 2022.

Промоцију су организовали Одбор за проучавање живота и обичаја Рома САНУ и Огранак САНУ у Нишу.

Присутне је у име чланова и сарадника Огранка поздравио дописни члан САНУ Љубинко Раденковић, члан Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, који је изразио задовољство због чињенице да се у Огранку промовишу најновији резултати рада Одбора за проучавање живота и обичаја Рома, једног од најстаријих одбора САНУ, затим због одлуке Одбора да осветли лик и дело Радета Ухлика, веома угледног научника и оснивача наше ромологије, као и због чињенице да о зборницима говоре наши истакнути ромолози: проф. др Драгољуб Б. Ђорђевић, проф. др Драган Тодоровић и др Биљана Сикимић, научни саветник.

У својој уводној речи, проф. др Драгољуб Б. Ђорђевић се усредсредио на образлагање концепције зборника о доприносу Рома култури народа у Србији. Говорио је најпре о иницијативи за одржавање научне конференције од чијих је изабраних саопштења настао овај зборник. Потом је реч о теоријској позадини конференције започео образлагањем тезе да Роми не само да нису „народ без културе”, већ да су – као народ који вековима живи са другим народима и културама, са којима размењује културна добра – парадигматичан пример практиковања „интеркултуралности”, иако Роми у тој углавном програмски не-артикулисаној пракси размене више примају него што дају. Говорећи о теоријским, институционалним и организационим предусловима за остваривање баланса између ових културалних примања и давања, професор Ђорђевић је наду у могућност креативне размене подупро (1) подацима о постојању и раду млађих Рома стваралаца у областима културе изван за њих традиционално „резервисаног” подручја ромске музике, као и (2) уверењем да су одржана конференција и зборник радова важан помак како у проучавању културалних доприноса Рома тако и у конципирању стратегије унапређивања њихове културалне размене.

Након оваквог оцртавања теоријских оквира, о зборнику је детаљно говорио проф. др Драган Тодоровић, који је најпре нагласио да се у објављеним научним радовима извештава о различитим аспектима ромског културалног стваралаштва, као и о културалним доприносима Рома, да би потом укратко приказао сиже сваког од објављених радова. А у тим радовима аутори су тематизовали следеће значајне искораке у ромској културалној продукцији: песничко стваралаштво једног доајена модерне ромске књижевности, као и романескни првенац младог ромског писца; ромизми/позајмљенице у српском језику; музички допринос Рома у области компоновања уметничке музике, ромска мејнстрим музика, музика врањских Рома, улога Рома у профилисању сабора у Гучи, Роми као ствараоци и извођачи хип-хоп музике; прихваћеност ромских уметника у ромској заједници; пиротска манифестација „Роми своме граду”. На крају, приказани су и есејистички прилози – о првим облицима самоорганизовања Рома, о смотри културних достигнућа Рома, о једном Рому као мађарском песнику и свештенику, те о Ромима у српском филму. Професор Тодоровић је, између осталог, изнео и своја запажања о значају обрађиваних стваралаца и њихових дела, о њиховом културалном статусу,  утицају али и маргинализацији, о популарним али и друштвено-критичким аспектима ромског стваралаштва, о питањима очувања и афирмисања ромске културалне традиције и ромског идентитета итд.

Др Биљана Сикимић је, на почетку излагања, поменула важност своје дугогодишње  и плодне сарадње са „Нишком ромолошком школом”, а, као уредница зборника о доприносу Радета Ухлика лингвистици и култури Рома, отворила малу занимљиву дискусију о боравку овог германисте, индоевропеисте и најзначајнијег ромског лингвисте, за време Другог светског рата, у Нишу. Потом је говорила о главним истраживачким и стваралачким правцима Радета Ухлика, тј. о његовом лексикографском, фолклористичком и лингвистичком раду. Зборник је приказала класификујући објављене радове у неколико блокова: блок о Ухликовом животу и раду, општелингвистички блок, лексикографски блок, фолклористички блок, блок лингвистичке ромологије, закључујући да, нажалост, није било радова из области дијалектологије, и то у зборнику посвећеном делу најбољег, али задуго и јединог,  познаваоца свих ромских дијалеката. Др Биљана Сикимић је истакла да је можда један од најзначајнијих научних доприноса Радета Ухлика утврђивање балканских црта у ромским говорима, учињено пре више деценија. Завршавајући своје излагање констатацијом да је, на срећу, већ стасала нова генерација лингвиста ромолога, др Сикимић је искористила прилику да подржи иницијативу за израду једне енциклопедије Рома, уз напомену да је у овај претежак и преобиман посао данас могуће закорачити представљањем најзначајнијих ромолошких дела у Србији.

Закључујући промоцију, дописни члан САНУ Љубинко Раденковић изнео је став да је пред ромском и ромолошком заједницом задатак објављивања рукописне заоставштине Радета Ухлика, и посебно подвукао да су врата Огранка САНУ у Нишу отворена за све активности како Одбора за проучавање живота и обичаја Рома САНУ, тако и за вредне активности самих Рома.