Промоција тематског зборника
Јавни говор у условима пандемије ковида 19

Главни уредник: дописни члан САНУ Љубинко Раденковић
Уреднице: проф. др Софија Милорадовић, проф. др Марина Јањић

Ниш: Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ у Нишу, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2022.

Организатори: Огранак САНУ у Нишу, Институт за српски језик САНУ, Народна библиотека „Радоје Домановић” Лесковац.

Уторак, 6. јун 2022. године, 18 сати.
Народна библиотека „Радоје Домановић” Лесковац.

У уторак, 6. јуна 2023. године, у Народној библиотеци „Радоје Домановић” Лесковац, одржана је промоција зборника радова Јавни говор у условима пандемије ковида 19, саопштених на истоименој научној конференцији, одржаној 18. новембра 2021. године, а проистеклој из рада на пројекту Огранка САНУ у Нишу О-25-20 Говорни и стандардни језик јавне комуникације у Нишу (координатор пројекта: дописни члан САНУ Љубинко Раденковић, руководилац пројекта: проф. др Марина Јањић). Организатори конференције, као и издавачи зборника (објављеног 2022. године), били су Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ у Нишу и Институт за српски језик САНУ. Главни уредник зборника је дописни члан САНУ Љубинко Раденковић, а уреднице проф. др Софија Милорадовић и проф. др Марина Јањић.

На промоцији је све учеснике и присутне поздравио дописни члан САНУ Влада Вељковић, који је говорио о досадашњој успешној сарадњи Огранка и Библиотеке, о сарадњи Огранка са другим установама Града Лесковца, о заједничкој мисији Огранка и Библиотеке у ширењу духа и највиших вредности науке, културе, уметности, образовања, просвећености и слободног критичког мишљења, да би на крају изразио захвалност свим сарадницима и руководству Библиотеке на разумевању и труду.

Дописни члан САНУ Љубинко Раденковић, координатор пројекта и главни уредник Зборника, говорио је о мотивима за организовање Конференције и издавање Зборника, о научном одговору сарадника поменутог пројекта Огранка САНУ у Нишу као и сарадника Института за српски језик САНУ на глобални изазов пандемије ковида 19 – догађаја који је уздрмао читав свет, изазвао бројне и далекосежне последице, рефлектоване и у језику – у свим димензијама службеног и неслужбеног дискурса, јавне и приватне комуникације. Дописни члан САНУ Раденковић потом је присутне упознао са структуром и функцијама организационих јединица САНУ и организацијом научног рада у њима.

Након ових уводних обраћања, присутнима су зборник у целини као и поједине радове представиле уредница проф. др Марина Јањић, проф. др Татјана Трајковић и доц. др Јелена Стошић.

Пошто је најпре изнела своје виђење зборника у целини, истичући најважније карактеристике сваког од објављених реферата, проф. др Марина Јањић је пажњу публике усмерила ка стилистичкој анализи јавног дискурса града Ниша у доба пандемије ковида 19. Указала је на бројне стилогене аспекте језика јавног дискурса у Нишу, као што су: метафора, персонификација, симбол, каламбур, контраст, хипербола, градација, парафраза, таутологија, реторичка питања, а посебно иронија, сарказам и цинизам у неформалној јавној комуникацији на друштвеним мрежама. Осим тога, утврдила је да се стилогеност остварила и на плану лингвостилистике учешћем лексикостилема (ковид неологизми), морфостилема, синтаксостилема и графостилема. Научном експертизом указала је на стилогене и стилематичне поступке креирања језика медија у испитиваном периоду и закључила да су стилеме и стилске фигуре најбољи доказ у којој мери је корона унела стрепњу, страх, неизвесност, али и сукобе и противречности међу Нишлије. Увидело се да језик у доба короне даје и дубље одговоре у вези са психолошким стањима и расположењима самих говорника и читаве друштвене заједнице. Професорка Јањић је закључила да је актуални лексички фонд зракастим семантичким путањама усмерен ка вирусу ковида и кроз све потенцијалне вербалне облике коцентрисан око јединственог семантичког језгра – пандемије и њеног, по друштво поражавајућег, утицаја на свеколике моделе размишљања и делања.

Проф. др Татјана Трајковић лесковачкој публици изложила је своја запажања о дијалекатској основи језика у доба короне. У центру њеног излагања нашао се инфинитив у нишким дискурсима о ковиду 19, где је указано на статус двају конкурентних глаголских облика – инфинитива и конструкције да + презент, између којих се говорници одлучују у одговарајућим исказима. Разлог избора ових глаголских облика налази се у специфичном положају инфинитива у призренско-тимочким говорима, којима припада и говор Ниша, а то је дијалекатски оквир у којем се вршило истраживање. С обзиром на то да се ради о значајној балканистичкој црти, која подразумева непостојање инфинитива у овим народним говорима и његову замену презентским конструкцијама за потребе одређених исказа, проф. Трајковић је истраживала учесталост ових конструкција у јавном дискурсу о ковиду 19. Њена истраживања су показала да су нишки лекари у својим медијским наступима користили конструкцију да + презент, за разлику од колега из Београда, у чијем се језичком изразу превасходно налазио облик инфинитива.

Доц. др Јелена Стошић је у свом дијахронијском приступу теми вршила компаративну анализу језика у време двеју пандемија – „језика колере” у 19. веку и данашњег „језика ковида 19”. Конкретно, бавила се лексичком анализом, са једне, и концептуализацијом колере, са друге стране. Захваљујући приказу ове анализе, публика је била у прилици да чује велики број историзама и архаизама којима је описивана некадашња  епидемија колере, и да сазна у којој мери су измењене животне околности у условима епидемије колере утицале на мишљење и језик. У закључку је истакнуто да је истраживањем потврђена чињеница да језик не остаје имун на актуална друштвена дешавања, како у прошлости тако и данас.

Поред већ објављеног  електронског и отвореног Речника појмова из периода епидемије ковида Института за српски језик САНУ, дигиталних и мултимедијалних „пандемијских” глосара објављених у Немачкој, и сличних издања, одржавањем конференције и објављивањем зборника радова о јавном говору у време пандемије ковида 19, научној заједници дата је још једна потврда значаја правовременог научноистраживачког реаговања на изазове нежељених догађаја, својеврсних „природних експерименталних ситуација”. Оваквим радовима омогућава се боље разумевање друштвених дешавања у датим околностима, као и боље организовање медијски посредоване научне, стручне и политичке комуникације са забринутом јавношћу.