Промоција тематског зборника
Јавни говор у условима пандемије ковида 19

Главни уредник: дописни члан САНУ Љубинко Раденковић
Уреднице: проф. др Софија Милорадовић, проф. др Марина Јањић

Ниш: Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ у Нишу, Београд: Институт за српски језик САНУ, 2022.

Организатори: Огранак САНУ у Нишу, Институт за српски језик САНУ.

Понедељак, 6. март 2023, 12 сати.
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу.

У понедељак, 6. марта 2023. године, у Огранку САНУ у Нишу одржана је промоција зборника радова Јавни говор у условима пандемије ковида 19. Издавачи зборника и организатори промоције су Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ у Нишу и Институт за српски језик САНУ у Београду.

Промовисани зборник објединио је радове примљене на научном скупу Јавни говор Ниша у условима пандемије ковид-19, одржаном у Нишу 18. новембра 2021. године. Конференција је одржана у оквиру рада на пројекту Огранка САНУ у Нишу О-25-20 Говорни и стандардни језик јавне комуникације у Нишу, чији је координатор дописни члан САНУ Љубинко Раденковић, а руководилац др Марина Јањић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Нишу. Осим четрнаест радова учесника скупа, у овом тематском зборнику нашла су се још два прилога писана по позиву, с циљем да постављена тема буде употпуњена детаљном анализом немачког ковид глосара и антрополошким аспектом сагледавања језика у време пандемије. Главни и одговорни уредник зборника је дописни члан САНУ Љубинко Раденковић, а уредници су проф. др Софија Милорадовић и проф. др Марина Јањић. Зборник су рецензирали академик Јасмина Грковић-Мејџор и академик Александар Лома.

Промоција зборника је свечано отворена поздравним речима дописног члана САНУ Владе Вељковића, председника Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу. У свом пригодном обраћању он је посебно поздравио учеснике промоције, а потом и све присутне, захваливши им што учешћем и присуством у активностима Огранка исказују интересовање за научне теме и истовремено подржавају његов рад. Посебно је исказано задовољство због сарадње са Институтом за српски језик САНУ и захвалност директорки Института проф. др Софији Милорадовић. Председник је такође указао на мисију САНУ и настојања Огранка у Нишу да актуелизацијом научне проблематике и демонстрацијом постигнутих резултата популаризује академски начин промишљања и рада на ширем подручју југоисточне Србије. Такође, дао је и основне податке о поменутом пројекту Огранка и о зборнику радова проистеклог из рада на пројекту.

Присутнима се потом обратио дописни члан САНУ Љубинко Раденковић, у својству координатора пројекта Говорни и стандардни језик јавне комуникације у Нишу и у својству главног и одговорног уредника зборника радова, изразивши своје задовољство због остварених резултата на пројекту. Указао је на начин рада и организацију пројектних активности, на неповољне околности које су на самом почетку отежавале рад на пројекту, али га нису зауставиле. Као посебну драгоценост динамике пројектног рада истакао је сарадњу са Институтом за српски језик, нагласивши квалитет и плодотворност ове сарадње. Овом приликом он је подсетио на научну конференцију Језик нишки медија, одржану у новембру прошле године, и најавио нови зборник радова који се може очекивати крајем ове године. Такође, дописни члан САНУ Раденковић најавио је за октобар текуће године, као централну овогодишњу манифестацију, нову научну пројектну конференцију, која ће се бавити језиком мржње у интерперсоналној комуникацији.

Проф. др Софија Милорадовић, директор Института за српски језик САНУ, константовала је на самом почетку да је  свакако било много лепших тема које су се могле одабрати за прво заједничко окупљање у Огранку САНУ у Нишу но што је Јавни говор у условима пандемије ковида 19, али да је ипак  тема  изабрала нас, а не ми њу. И као што је болест опхрвавала појединце, тако је терминологија ове – у најмању руку – необичне болести, као и свега што ју је пратило и са њом долазило у везу, опрхвала лингвисте и филологе, па смо као резултат те својеврсне „опседнутости” добили речнике и монографске публикације ауторског и зборничког типа, истакла је проф. Милорадовић. Она је указала на то да је више европских института досад направило онлајн речнике нових речи и израза који су се проширили у овим језицима након проглашења пандемије, истакавши Нови речник корона пандемије (нем. Neuer Wortschatz rund um die Coronapandemie) Лајбницовог института за немачки језик (Leibniz-Institut für Deutsche Sprache) и дигитални речник одељења немачке академије у Берлину Тhemenglossar zur COVID-19-Pandemie (Berlin-Brandenburgischen Akademie der Wissenschaften), затим Словарь русского языка коронавирусной эпохи, те Pojmovnik koronavirusa Института за хрватски језик и језикословље, и др. У даљем току свога излагања, проф. Милорадовић дала је опсежан приказ научно-истраживачких пројеката и њихових публикација који су се бавили језиком ковида у европском контексту и код нас, закључивши при крају да су сви наведени радови својеврсно сведочанство једног злог времена, које је посебно оптерећено бројним контрадикторностима, недоумицама и осећајима тескобе, и да ће све њих бити потребно у будућности анализирати једновремено са лингвистичког и антрополошког, социолошко-културолошког, психолошког аспекта. У тим преиспитивањима ће и зборник радова Јавни говор у условима пандемије ковида 19 имати засигурно своје значајно место.

Присутнима се затим обратила проф. др Марина Јањић, руководилац наведеног пројекта, исказавши огромно задовољство поводом промовисања првог великог пројектног резултата и изразивши наду да ће овај зборник чинити камен-темељец у научно-публицистичкој едицији пројекта, уз даље неговање сарадње са колегама из Института за српски језик САНУ и других сродних институција. У даљем току обраћања проф. Јањић дала је детаљан приказ свих ауторских реферата из зборника, наглашавајући изврсност сваког од њих појединачно. Посебна драгоценост овог зборника јесте у томе што се радови у њему баве истом темом расветљавајући разноврсне аспекте језичке промене у време короне из свих лингвистичких углова, па је актуелно језичко стање описано по граматичким нивоима од реченичне интонације и акцентуације, преко морфологије, најфреквентијих врста речи, све до реченичне дезорганизације. Најрепрезентативније измене јавиле су се на лексичком, а тиме и лексикографском плану, док су најкреативније  везане за стварање афоризама, анегдота и хумористичких цртица. На крају свог излагања, проф. Јањић закључила је да зборник радова Јавни говор у условима пандемије ковида 19 представља научни покушај, обимом скроман но садржином значајан, да се једна немила епоха језички анализира и тиме сачува од заборава. Као огледало друштвене стварности, језик има ту моћ да расветли, одгонетне и укаже на најважније промене које су дале печат једном временском периоду и да актуелни друштвено-језички тренутак отргне од заборава – за будуће трагаоце и језикословце.

Проф. др Марина Николић представила је ужу научну делатност у вези са језиком ковида при Институту за српски језик САНУ, чији су директни резултати публикације: Речник појмова из периода епидемије ковида и Српски јавни дискурс у пандемији, обе настале у коауторству Марине Николић и Светлане Слијепчевић Бјеливук. Речник појмова из периода епидемије ковида доноси речи и изразе који су врло брзо са лексичке периферије продрле у језик медија и свакодневни говор, као и нове творенице њима мотивисане, које још увек немају довољно учесталу употребу да би им се са прецизношћу могао одредити статус. С тим у вези коришћени су квалификатори колоквијално (за речи забележене у коментарима на друштвеним мрежама и у медијима који су их преносили) и оказионално (за речи за које се још увек не може са сигурношћу утврдити колика им је учесталост). Формирање одредница у складу је са правописном нормом српског језика (посебно питања састављеног и растављеног писања). Неке речи су новонастале, а већи део њих постојао је у српском језику и раније, али су или припадале искључиво медицинској терминологији, или су с појавом новог вируса добиле и нека нова значења. Пандемија је изазвала механизме стварања речи у којима су се широко и јасно почели вербализовати, материјализовати утисци, асоцијативни модели и паралеле изникли код носилаца језика. Проф. Николић истиче да је језичка ситуација изазвана пандемијом редак случај да у веома кратком периоду дође до навале нових речи, промене употребе већ постојећих, истовремене активације различитих творбених модела, различитих модела језичке игре – што је све очигледан пример језичког развитка и језичке динамике у потпуно концентрованој форми.