Представљање резултата
теренских истраживања усмене традиције
југоисточне Србије у 2022. години

у оквиру пројекта О-20-18 Теренска истраживања усмене традиције југоисточне Србије

Координатор пројекта: дописни члан САНУ Љубинко Раденковић
Руководилац пројекта: проф. др Данијела Поповић Николић

Уторак, 28. фебруар 2023, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу

У уторак, 28. фебруара 2023. године, у Огранку САНУ у Нишу, представљени су резултати теренских истраживања реализованих у оквиру рада на пројекту О-18-20 Теренска истраживања усмене традиције југоисточне Србије (координатор пројекта: дописни члан САНУ Љубинко Раденковић, руководилац пројекта: проф. др Данијела Поповић Николић). У представљању су учествовали: дописни члан САНУ Љубинко Раденковић, координатор пројекта, проф. др Данијела Поповић Николић, руководилац пројекта, и проф. др Снежана Божић, истраживач на пројекту.

Најављујући учеснике и тему разговора, проф. др Драган Жунић, координатор активности у Огранку, пренео је присутнима поздраве дописног члана САНУ Владе Вељковића, председника Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, изразе захвалности учесницима и присутнима што прате и подржавају рад Огранка, и нагласио значај чињенице да се у Огранку – и усред крајње неповољних пандемијских и финансијских околности – ипак, уз разумевање и подршку Академије и ентузијазам истраживача, изводе и теренска истраживања, а да је на овом пројекту у питању већ друга теренска кампања.

О резултатима истраживања на пројекту који је усмерен ка бележењу, систематизацији и проучавању усменоуметничке грађе говориле су проф. др Данијела Поповић Николић, руководилац пројекта, и проф. др Снежана Божић, члан пројектног тима. Проф. др Данијела Поповић Николић је подсетила на циљеве и основе методологије теренских истраживања, квантитативно дефинисала досадашње резултате и посебну пажњу посветила истраживањима спроведеним на територији алексиначких села у 2022. години. Коментарисала је обим формираног корпуса, тип и одлике прикупљеног материјала и побројала друге активности реализоване у прошлој години (промоција пројекта у Вуковој задужбини у Београду, представљање резултата истраживања у Огранку САНУ у Нишу, публиковање рукописне грађе казивања књажевачких солунаца, рад у архивима итд.). Поменула је и новију појаву тешкоћа у успостављању контаката и остваривања односа поверења са старијим мештанима истраживаних села – потенцијалним казивачима.

Проф. др Снежана Божић говорила је о значају дигитализације фолклорне грађе, истакавши потенцијале које пружају разноврсне интернет платформе. Указала је на примере добре праксе из земље и иностранства, објаснивши, притом, неке од основних научних принципа и поставки технолошки осавремењеног чувања и презентације прикупљеног материјала. Такође је указала на неопходност њихове намене широј јавности и функционисања у циљу промовисања и заштите усмене традиције.

На крају представљања, присутнима се обратио дописни члан САНУ Љубинко Раденковић, координатор пројекта, који је истакао важност теренских истраживања прежитака народне културе и изразио задовољство због остварених истраживачких резултата на овом пројекту. Потом је подвукао значај повезивања са другим научним институцијама и активирања млађих истраживача, и придружио се оцени о значају дигитализације истраживачких налаза и њиховог одговарајућег предочавања научној и широј јавности. Најзад, као неопходан вид реализације пројеката и надградњу истраживачких налаза означио је организацију научних скупова и округлих столова, на којима би теренска грађа била представљена као основа даљих, аналитичких и интерпретативних приступа у оквиру неколиких дисциплина које се баве фолклором.