Промоција монографије
ЛАНИК: могућности у производњи уља и биогорива

Аутори: Вељковић В. Б., Марјановић Јеромела. А. М, Костић М. Д., Рајковић Д. Д., Стаменковић О. С.

Издавачи: Технолошки факултет Универзитета у Нишу, Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ у Нишу, 2022.

Понедељак, 27. новембар 2023. године, 12 сати.
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу.

У Огранку САНУ у Нишу, 27. новембра 2023. године, одржана је промоција монографије ЛАНИК: могућности у производња уља и биогорива. Аутори монографије су  В. Б. Вељковић, А. М. Марјановић Јеромела, М. Д. Костић, Д. Д. Рајковић, О. С. Стаменковић (Лесковац: Универзитет у Нишу – Технолошки факултет у Лесковцу; Ниш: Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ у Нишу, 2022). На промоцији су говорили и монографију представили аутори, дописни члан САНУ Влада Вељковић, проф. др Ана Марјановић Јеромела, и рецензенти, проф. др Ивана Банковић Илић, проф. др Јасна Савић и проф. др Наташа Ђуришић Младеновић.

Присутнима и учесницима најпре се обратио дописни члан САНУ Влада Вељковић, у својству председника Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, преносећи им поздраве чланова и сарадника Огранка, као и изразе захвалности што својим присуством и учешћем подржавају настојања Огранка да у овом делу земље шири мисију САНУ промовисањем највиших вредности науке, уметности, културе, просвећености, образованости, аутономног просуђивања и слободног критичког мишљења, уз истовремено представљање и афирмисање резултата стваралачког рада научника и уметника који су на неки начин везани за овај део наше земље. Потом је подсетио на шестогодишњу сарадњу Огранка и Технолошког факултета у Лесковцу, те Института за ратарство и повртарство и Института за прехрамбене технологије из Новог Сада, из које сарадње је проистекло већ пет високо категорисаних научних књига, којима ће се ускоро придружити и шеста.

У својству једног од аутора монографије, дописни члан САНУ Вељковић говорио је о растућем привредном, еколошком и социјалном значају тзв. биоекономије и одговарајућем значају уљарица и, посебно, о великом агроекономском потенцијалу ланика [Camelina sativa (L.) Crantz], као индустријске уљарице из рода Camelina, који је препознат као један од главних кандидата за будућу европску биоекономију. Истакнуте су могућности за разноврсну употребу читаве биомасе ланика – семена, уља, погаче, сачме и сламе, а посебно за производњу биогорива, попут биодизела, млазног биогорива, биоетанола и др. Потом је присутне укратко упознао са садржином ове истакнуте монографије националног значаја, која представља општи преглед производње и употребе ланика као индустријске сировине, пре свега, у производњи биогорива, и указао на потребу за даљим истраживањима могућности производње широког спектра других високовредних производа. На крају, Влада Вељковић је дао податке о пројектима и научним радовима аутора као базе монографије, и захвалио се, у своје и име осталих коаутора, рецензентима, чије је критичко ишчитавање ове књиге значајно подигло њен квалитет.

Проф. др Ана Марјановић Јеромела (Институт за ратарство и повртарство Нови Сад), коаутор, додатно је истакла агроекономске особине и широке могућности употребе ланика, и говорила о предностима гајења ланика као озиме и јаре врсте, чијом се експлоатацијом не угрожава производња прехрамбених ратарских биљних врста, те о улози Института за ратарство и повртарство у досадашњим истраживањима и његовој отворености за даљи научни рад на овом пољу.

О техничким и стручно-научним одликама монографије говорила је проф. др Ивана Банковић Илић (Технолошки факултет у Лесковцу), рецензент, осветливши додатно садржину монографије, засновану на новијим прегледним и оригиналним научним радовима свих коаутора, и похваливши евидентно велико залагање коаутора у свим фазама рада на овој вредној књизи.

Проф. др Јасна Савић (Пољопривредни факултет у Земуну), рецензент, указала је на значај истраживања мање захтевних и недовољно искоришћених биљних врста, попут ланика, у условима глобалне доминације неколико биљних врста у производњи хране и последичног смањивања биодиверзитета, подвлачећи – у том контексту – место и значај ове монографије. Она није пропустила да укаже и на стилске квалитете језика ове научне књиге, па и на естетску димензију илустративних фотографија.

Проф. др Наташа Ђуришић Младеновић (Технолошки факултет у Новом Саду) своју рецензентску пажњу усмерила је на одговоре које монографија даје на питања о огромним енергетским глобалним потребама, посебно у области саобраћаја, о еколошким предностима обновљивих извора енергије, о енергетским потенцијалима ланика, и о могућностима коришћења целе биљке, између осталог и за производњу биогорива.

Све три рецензенткиње су се захвалиле на указаној прилици да, као оцењивачи, учествују у реализацији овог научног подухвата, високо оцениле монографију која је, према њиховим речима, правовремени научни одговор на актуалне привредне, еколошке и социјалне проблеме глобалне економије претежно засноване на употреби фосилних горива, и научно засновано конкретно сведочанство о могућностима, значају и перспективама једне гране биоекономије, те науке која је препознала могућности мултифункционалне производње и употребе ланика. Најзад, ова монографија је и сведочанство о дометима окупљања научника из разних научних установа, као аутора и као рецензената, и о вредностима резултата њиховог здруженог рада на једном важном научном пољу.