Промоција монографије
Extremal Problems and Inequalities of Markov-Bernstein Type for Algebraic Polynomials

Elsevier/Academic Press, London, 2022.

Аутори: Robert B. Gardner, Narendra K. Govil, Gradimir V. Milovanović

Поздравна реч: дописни члан САНУ Влада Вељковић, председник Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу

О књизи говоре: академик Градимир В. Миловановић, академик Миодраг Матељевић, проф. др Милош Арсеновић

Понедељак, 24. април 2023, 12 сати.
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу.

У понедељак, 24. априла 2023. године, у Огранку САНУ у Нишу представљена је монографија Extremal problems and inequalities of Markov–Bernstein type for algebraic polynomials (Екстремални проблеми и неједнакости Марков-Бернштајновог типа за алгебарскe полиномe), аутора Роберта Б. Гарднера, Нарендре К. Говила и Градимира В. Миловановића (Elsevier/Academic Press, London, 2022). О књизи су говорили академик Миодраг Матељевић, др Милош Арсеновић, редовни професор Математичког факултета Универзитета у Београду, и академик Градимир В. Миловановић, као један од аутора монографије.

Учеснике промоције и све присутне поздравио је дописни члан САНУ Влада Вељковић, председник Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, који је подсетио на мисију Огранка у ширењу духа САНУ, тј. у промовисању највиших вредности науке, културе и уметности, просвећености, аутономног просуђивања и слободног критичког мишљења. Подсећајући на обавезу Огранка да упознаје јавност и са резултатима рада чланова САНУ, а посебно чланова Огранка САНУ у Нишу, представио је академика Градимира В. Миловановића, износећи основне податке из његове професионалне биографије, о напредовању у каријери, о чланству у бројним стручним удружењима, богатом уредничком раду у часописима светски признатих издавача, о најзначајнијим научним радовима академика Миловановића и о добијеним наградама и признањима.

Академик Миодраг Матељевић и проф. др Милош Арсеновић су публици приближили материју објављену у монографији, образложивши релевантност и историјат публикованих резултата, указујући и на њихов утицај на даљи развој ове области, као и на њихове примене у другим гранама математике: у комплексној анализи, у аналитичкој теорији полинома, у геометријској теорији функција, у Фуријеовој анализи, у теорији споро конвергирајућих редова итд. Академик Матељевић је, уз представљање основних вредности монографије и истицање најзначајнијих научних доприноса академика Градимира В. Миловановића, указао и на сарадњу академика Миловановића са професором Драгославом Митриновићем, једним од наших  најзначајнијих математичара 20. века, док је проф. Арсеновић, представљајући генезу проблема којем је ова истраживачка монографија посвећена, између осталог, нагласио да у тој области још увек има места за даља истраживања. Академик Миловановић, један од коаутора, детаљније је говорио о појединим поглављима монографије, обелодањујући значајне и занимљиве моменте из свог вишедеценијског истраживања и развијања ове области, о сарадњи са професором Митриновићем, са математичарима В. Гаучијем и Т. Расијасом, те посебно о раду са коауторима монографије и њеном настајању.

На промоцији се могло чути да се неједнакости типа Маркова и Бернштајна за полиноме први пут помињу у литератури када је Д. Мендељејев вршио процене неједнакости изводних полинома који се јављају у хемији. Његов резултат је потом руски академик Марков генерализовао на алгебарске полиноме вишег реда, по коме су ове неједнакости и добиле назив. Бернштајн је аналогне резултате извео за тригонометријске полиноме, те су ове класе неједнакости постале познате као Марков-Бернштајнове неједнакости за полиноме. Ову теорију је надаље разрадио Чебишев, чији су налази послужили као основа за савремену теорију апроксимација, која данас има широки спектар примена у математици, рачунарству, физици, хемији, инжењерству и интердисциплинарним наукама. Монографија Екстремални проблеми и неједнакости Марков-Бернштајновог типа за алгебарскe полиномe представља колекцију оригиналних, значајних и утицајних резултата академика Миловановића и његових сарадника Говила и Гарднера – као наставак истраживања која је академик Миловановић започео са професором Митриновићем и његовим сарадницима.