Јавно предавање: др Весна Сара Пено, Хиландарски музички писар Викентије „родом из Ниша, из Србије“

Јавно предавање: др Весна Сара Пено, Хиландарски музички писар Викентије „родом из Ниша, из Србије“

Јавно предавање
Др Весна Сара Пено, научни саветник,
Музиколошки институт САНУ
Хиландарски музички писар Викентије „родом из Ниша, из Србије“

Четвртак, 4. мај 2023, 12 сати
Огранак САНУ у Нишу,
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу, број 8,
Универзитетски трг 2

У четвртак, 4. маја 2023. године, у Огранку САНУ у Нишу одржано је јавно предавање др Весне Саре Пено Хиландарски музички писар Викентије „родом из Ниша, из Србије. Предавање је уприличено у оквиру рада на пројекту Огранка О-10-17 Музичко наслеђе југоисточне Србије, савремено стваралаштво и образовање укуса (координатор пројекта: дописни члан САНУ Јелена Јовановић, руководилац пројекта: проф. др Данијела Здравић Михаиловић).

На почетку скупа, дописни члан САНУ Влада Вељковић, председник Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, замолио је присутне да минутом ћутања одају пошту жртвама злочина у београдској основној школи који је потресао читаву земљу. Потом је поздравио присутне и подсетио их на мисију, основне облике рада и деловања Огранка у ширењу духа САНУ.

Дописни члан САНУ Јелена Јовановић, координатор пројекта, представила је предавача, др Весну Сару Пено, научног саветника Музиколошког института САНУ, износећи основне податке из њене професионалне биографије – о образовању и вишегодишњим студијским боравцима у иностранству, стручном усавршавању у области византијске и поствизантијске музичке палеографије, теорије и праксе источноцрквеног појања и неумских рукописа датованих од 15. до 19. века, о објављеним радовима, уредничком раду, руковођењу међународним научним пројектима који се тичу проучавања православне црквене музике и међукултуралне сарадње, о оснивању, вођењу и наступима женског хора „Свети Касијана”, посвећеног проучавању и извођењу хиландарских музичких неумских рукописа, о снимљеним компакт дисковима, истраживачким интересовањима др Пено и раду у области православне црквене музике и новије еклисиолошке и црквеноуметничке традиције и праксе на Балкану, музичке историографије и историје Српске православне цркве, као и културне политике у српском друштву у новијој историји.

Др Весна Сара Пено је своје предавање започела пригодним снимком извођења Викентијевог записа византијског тропара „Христос воскресе” (Женски хор „Света Касијана”), и, након описа светогорске и балканске црквене музичке праксе и музичке писмености, те главних токова у традицији поствизантијског појања, прешла на излагање о животопису и преписивачкој делатности Викентија Хиландарца (р. 1856).

Др Пено је констатовала да се током дуговековне историје хришћанства уметности црквеног појања у склопу православног богослужбеног устројства поклањала посебна пажња. Химнографи и мелоди нису били напросто музичари, вешти да саставе за људски слух прихватљиву химну, односно мелодију. Пред њима је био много већи захтев – да напеве учине узвишенима и преображенима говором и да смисао богонадахнутих речи молитве тоновима додатно протумаче и истакну. На овим начелима је обликована и кроз историју се развијала православна уметност псалмодије. Иста начела имао је на уму и Свети Сава, који је, према речима његовог биографа Теодосија, уређујући манастирски поредак у Хиландару, „установљавао по чину сва предања у славословљу и пјенију која у Светој Гори навиче”.

У предавању је изнет податак да хиландарску рукописну ризницу чини око 150 словенских, грчких и двојезичних грчко-словенских нотираних-неумских зборника, из којих су монаси током богослужења појали и у слободно време напеве учили. Највећи број ових хиландарских музичких рукописа настао је у другој половини 18. и током 19. века. Са изузетком два руска зборника с краја 12, односно из 13. столећа, у којима су мелодије забележене руском, тзв. крјуки нотацијом, и пет песмарица са тзв. трилама, с почетка 20. века, остале појачке књиге су сведочанство о неговању византијског – неумског музичког писма и, у складу са њим, византијске и поствизантијске појачке традиције.

На основу увида у главне токове у православном појачком предању из времена туркократије, као и резултате последње реформе у низу преобликовања неумске симиографије с почетка 19. столећа, др Пено је представила тенденције које су у новијој историји прихватали и у пракси примењивали светогорски и нарочито хиландарски музички писари и појци. Међу њима се, по опсежном и разноврсном рукописном опусу и калиграфским нормама којих се у писању доследно придржавао, издвојио јеромонах Викентије. Његова изузетност је, поред поменутог, и у томе што је током друге половине 19. века, када је у многобројнијем бугарском братству, у којем је у Хиландару монасима српског порекла било тешко опстати, испод једне мелодије недвосмислено истакао да је родом из Ниша, из Србије.

На основу доступне хиландарске архивске грађе и других историјских извора, представљен је Викентијев животни пут, од времена када је као искушеник Вучко Стојановић стигао из Ниша у Хиландар, до доба када је као искусни јеромонах примио велику схиму, с њом и ново име – Аксентије, као и нови архимандритски чин.

Подаци о Викентијевим музичким узорима међу Хиландарцима и са ширег атоског простора, избору напева које је бележио, као о и писарским нормама којих се у раду придржавао, уз друге немузичке занимљивости из његовог монашког животописа, били су пропраћени и живим звуком неумских исписа произашлих из пера овог Хиландарца, који је за свога монашког отшелништва у немањићкој задужбини неумама бележио и по њима богослужбене химне појао, у „славу свете, јединосушне, животворјашче Тројице и у част и славу Пресвете Богородице, хиландарске заштитнице”.

У дискусији су додатно разјашњавана питања у вези са појединостима дугогодишњег истраживачког рада др Пено у овој области, о односу црквеног појања и националног, културалног, православног идентитета, о разликама у византијској, поствизантијској и западној нотацији и могућностима извођачке реконструкције записа и својеврсног извођачког састваралаштва итд.

Редакција радија Православне епархије нишке „Глас“ снимила је предавање др Весне Саре Пено, поставила на Јутјуб канал Радија и може се погледати на овом линку.