Јавно предавање: академик Зоран Љ. Петровић, Кинетички феномени у неравнотежним плазмама: шанса и за науку и за примене

Јавно предавање: академик Зоран Љ. Петровић, Кинетички феномени у неравнотежним плазмама: шанса и за науку и за примене

Јавно предавање
Академик Зоран Љ. Петровић
Кинетички феномени у неравнотежним плазмама: шанса и за науку и за примене

Четвртак, 11. мај 2023, 12 сати
Огранак САНУ у Нишу,
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу, број 8,
Универзитетски трг 2

У четвртак, 11. маја 2023. године, у Огранку САНУ у Нишу одржано је јавно предавање академика Зорана Љ. Петровића Кинетички феномени у неравнотежним плазмама: шанса и за науку и за примене.

Дописни члан САНУ Влада Вељковић, председник Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, поздравио је предавача и све присутне, подсетио на циљеве и форме деловања Огранка у ширењу мисије САНУ, те изнео основне податке из професионалне биографије академика Петровића – о школовању и професионалном усавршавању, раду у Институту за физику Универзитета у Београду (1978-2019), на Електротехничком факултету и на Физичком факултету Универзитета у Београду, на Природно-математичком факултету Универзитета у Нишу, као и на Универзитету Алстера у Северној Ирској (где је постао професор емеритус), о раду у својству гостујућег професора на Keio Универзитету Токио – Јокохама у Јапану и на другим универзитетима, о менторском раду академика Петровића, руководећим функцијама у Националном савету за науку и технолошки развој, у стручним и професионалним удружењима и у САНУ, где је био секретар Одељења техничких наука, заменик управника, председник Савета и управник Галерије науке и технике САНУ, о бројним наградама за научни рад и технолошко остварење, за цитираност итд., те о ауторским и коауторским радовима у часописима и књигама, уводним предавањима на међународним конференцијама и поглављима у међународним монографијама, и о међународној сарадњи; главне области научно-истраживачког рада академика Зорана Љ. Петровића су: транспорт наелектрисаних честица у гасовима – експерименти, теорије и нумеричке симулације, атомски и молекуларни сударни процеси, пробој у гасовима, гасна пражњења, неравнотежне РФ плазме, атмосферске и микро плазме, плазма дијагностика, примене плазме у физици материјала, наноелектроници, биологији и медицини, микроталасној техници, као и примене и транспорт позитрона.

Академик Петровић изразио је задовољство због чињенице да у Огранку САНУ у Нишу држи јавно предавање, које је посветио поч. академику Нинославу Стојадиновићу, првом председнику Огранка САНУ у Нишу, „добром пријатељу и веома способном човеку”.

Обелодањујући своје усредсређење на примењену физику – фундаменталну науку која је оријентисана на примену научних резултата и решавање конкретних технолошких, привредних, медицинских проблема, своје предавање из области физике плазме започео је одређивањем појма „неравнотеже”, а потом прешао на излагање проблема плазме.

Плазме се деле, каже академик Петровић, по разним групацијама, зависно од услова и особина које имају. Најшира подела је између нискотемпературских (хладних) и термалних плазми, подела која се веома добро преклапа са поделом на неравнотежне и плазме у термалној (локалној или општој) равотежи. У претходне три деценије неравнотежне плазме (ниско температурне плазме) отвориле су бројне просторе за примене, пратећи велики успех у моделовању и дијагностици плазми за процесирање у наноелектроници и промени особина материјала.

У феноменолошком поимању физике која се дешава у таквим неравнотежним и готово редовно нелинеарним, дакле, јединственим физичким системима, кључну улогу имају кинетички феномени које је истраживачка група академика Петровића прва систематски истраживала и објашњавала. Ови, кинетички, феномени представљају особине где неинтуитивно понашање плазме захтева комплетан кинетички модел, како би се постигло објашњење, разумевање и постигла могућност предикције, оптимизације и дизајна услова према жељама везаним за примену.

Сваки од ових кинетичких феномена представља један целовит и комплексан проблем у фундаменталној науци, а истовремено је мотивисан или постојећом или намераваном применом. У предавању је дат мали број из много ширег круга могућих примера, где се паралелним радом на научном објашњењу постизала боља основа за конкретну примену. У примере који су приказани спадају свакако основни опис реактивног нагризања јонским сноповима, што је основа производње наноелектронских компоненти, нагризање сноповима неутрала који су предложени од стране истраживачком тима академика Петровића, локално дејство плазме на живу материју, на пример, на матичне ћелије, као и нелокално дејство коришћењем плазма активираног медијума како би се постигло дејство на унутрашње органе, посебно у лечењу рака и посебно у лечењу рака индуковањем имуног одговора.