Јавно предавање
Др сц. мед. Босанка Јоцић-Јакуби
Траума код деце са хроничним болестима

(У оквиру пројекта О-32-23 Траума и зацељење: креирање интегративног модела психолошког зацељивања особа са претрпљеном раном траумом, координатор пројекта: академик Александар Костић, руководилац пројекта: проф. др Татјана Стефановић Станојевић.)

Четвртак, 18. мај 2023, 12 сати
Огранак САНУ у Нишу,
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу, број 8,
Универзитетски трг 2

У четвртак, 18. маја 2023. године, у Огранку САНУ у Нишу одржано је јавно предавање др сц. мед. Босанке Јоцић-Јакуби Траума код деце са хроничним болестима. Предавање је организовано у оквиру рада на пројекту Огранка О-32-23 Траума и зацељење: креирање интегративног модела психолошког зацељивања особа са претрпљеном раном траумом ( координатор пројекта: академик Александар Костић, руководилац пројекта: проф. др Татјана Стефановић Станојевић.)

Присутне је у име дописног члана САНУ Владе Вељковића, председника Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, поздравио проф. др Драган Жунић, координатор активности у Огранку, који је подсетио на мисију и облике деловања Огранка у циљу ширења духа САНУ, указао на значај покретања пројекта о трауми, поготову у кризним околностима трауматизације читавог друштва масовним убиствима, док је проф. др Татјана Стефановић Станојевић најпре образложила мотиве и циљеве заснивања поменутог пројекта, а потом представила предавача, др Босанку Јоцић-Јакуби, наводећи главне моменте из њене професионалне биографије.

Др Босанка Јоцић-Јакуби је дечији неуропсихијатар/епилептолог; студије медицине и магистратуру завршила је на Медицинском факултету Универзитета у Нишу, а докторат стекла на Медицинском факултету Универзитета у Београду. Професионалну едукацију имала је у Београду, Холандији, Белгији, Италији, Аустрији и САД.  Од 1990. до 2010. радила је на Одељењу дечије неуропсихијатрије у КЦ Ниш  (где је била и начелник), а потом у болници „Ал Сабах” у Кувајту, те у Универзитетској болници „Султан Кабус” у Оману; по повратку у Србију (2022), основала је прву приватну дечију неуропсихијатријску ординацију „Neuro Кid Bossa”; именована је за тренера Европске академије за борбу против епилепсије, била је представник Србије у европском борду дечијих неуролога, активни је члан Међународне лиге за борбу против епилепсије (ILAE); аутор је књиге ЕЕГ у клиничкој пракси (2007), и коаутор књиге The Importance of Photosensitivity for Epilepsy (2021), као и аутор и коаутор више од 50 радова објављених у међународним и националним часописима.

На почетку предавања др Јоцић-Јакуби одредила је појам хроничне болести код деце и адолесцената – као свако физичко, емоционално или ментално стање које их спречава да редовно похађају школу и обављају уредно школске обавезе, да обављају уобичајене активности, или које захтевају честе посете лекару и чест медицински третман (редовно узимање лекова или коришћење специјалних помагала). Уопштено говорећи, три су главна обележја хроничних болести: дуго трају, не пролазе спонтано и ретко се лече у потпуности. У најчешће хроничне болести деце и адолесцената спадају: алергије, артритис, астма, епилепсија, малигне болести, цереброваскуларне болести, дијабетес, цистична фиброза, гојазност и друге.

У предавању је било речи о трауми коју деца и родитељи преживљавају када им се од стране лекара одговарајуће специјалности саопшти да дете болује од једне од напред наведених хроничних болести.  Др Јоцић-Јакуби је затим говорила о трауми у различитим развојним добима: у рано развојно доба (до предшколског узраста), у латентном периоду (поклапа се са школским узрастом) и у адолесцентном добу. Посебна пажња била је посвећена периоду адолесценције, као најтурбулентнијем периоду у физичком и емоционалном развоју младог човека.

У фокусу другог дела предавања била је епилепсија, хронична болест од које болује око 65 милиона људи у свету данас, а која има велики утицај на психосоцијално прилагођавање и квалитет живота како деце и адолесцената тако и њихових породица. Између осталог, обрађене су следеће подтеме: шта је епилепсија, шта је епилептични напад, три модела еволуције епилептичних напада, адолесценција и епилепсија, епилепсија и нормална матурација, епилепсија и квалитет живота, школа и епилепсија, породица и епилепсија итд.

Др Босанка Јоцић-Јакуби је настојала да одговори на најважнија питања која се постављају пред децу након сазнања да болују од хроничне болести, као и пред њихове родитеље и ближње: Како се родитељи осећају када сазнају да њихово дете има епилепсију и које бриге се надносе над њих? Како се родитељи носе са епилепсијом своје деце? Које стратегије прихватања су препоручљиве за родитеље деце са епилепсијом? Како се дете које има епилепсију осећа у односу на своју болест? Како родитељи помажу деци да прихвате чињеницу да имају епилепсију? Како се болест једног члана породице рефлектује на остале чланове и како им се може помоћи да превазиђу страхове и стрепње?

Понуђени одговори заснивају се на резултатима значајних научних истраживања а, такође, и на дугогодишњој и веома богатој терапеутској пракси и стеченим искуствима др Босанке Јоцић-Јакуби.

У дискусији су покренута још нека значајна питања: о потреби за израдом протокола о адекватном приступу стручних тимова (психолога, психијатара, педагога…) родитељима оболеле деце; о искуствима трауматичних одлазака деце са хроничним болестима код лекара и о препорученој припреми деце, о одговарајућој сензибилизацији здравствених радника; о мери између емпатије и ентузијазма терапеута, с једне,  и неопходне професионалне „дистанце”, с друге стране итд. Своје задовољство предавањем др Јоцић-Јакуби исказали су како непосредно присутни, тако и они који су пратили предавање преко видео-линка (из Македоније, Кувајта, Омана, Италије, и Србије).