Представљање резултата пројекта О-04-17
Етиопатогенетска истраживања ендемске нефропатије и тумора уротелијума у сливу Јужне Мораве.

Координатор пројекта: академик Јован Хаџи-Ђокић
Руководилац пројекта: проф. др Раде Чукурановић

Петак, 9. април 2021. године.
Веб-страница Огранка САНУ у Нишу (http://www.ogranaknis.sanu.ac.rs).

Наставља се виртуално представљање пројеката Огранка САНУ у Нишу. Овога пута представљају се резултати рада на пројекту О-04-17 Етиопатогенетска истраживања ендемске нефропатије и тумора уротелијума у сливу Јужне Мораве (координатор пројекта: академик Јован Хаџи-Ђокић, руководилац пројекта проф. др Раде Чукурановић).

Епидемиолошка истраживања ендемске нефропатије (ЕН) и тумора уротелијума (ТУ) указују на опадајући тренд ових обољења у сливу Јужне Мораве. Такође, указују и на спорију прогресију ЕН и промену карактера ТУ, у смислу повећања учесталости високог степена малигнитета и стадијума развоја тумора. Епигенетска истраживања указују на могућу улогу ацетилације хистона у патогенези ЕН, ДНК метилација код оболелих од ЕН указује на дисрегулацију извесних гена (HDAC11, SEC61G, IL17RA) укључених у имунолошки одговор и патогенезу ЕН, а секвенционирање ензима на абнормални процес ангиогенезе, који може имати кључну улогу у молекуларној патогенези ЕН. Испитивање маркера праћења тока и прогнозе ЕН указује да p53 и sFas могу бити маркери малигне трансформације уротелијума, да неоптерин може изазвати системски инфламаторни одговор, а да сурвивин може локално, на нивоу бубрега, фаворизовати пролиферацију, могуће и малигну алтерацију уротелијума. Испитивања указују да се ксантин оксидаза не може сматрати директним системским и локалним чиниоцем који доприноси продукцији реактивних врста кисеоника (ROS) код ЕН, а да повећани нивои AOPP и TBARS  у плазми и урину код ЕН могу бити предиктор системског ослобађања ROS са локалним токсичним ефектима. Офталмолошка испитивања очног дна су показала знатно чешћу појаву сенилне дегенерације макуле (AMD) код оболелих од ЕН него код осталих хроничних бубрежних болести.

У наставку пројекта планира се испитивање и других маркера тока и прогнозе ЕН, како би лечење оболелих било што целисходније. Такође, планира се и даље истраживање епигенетских фактора средине на испољавање ЕН и ТУ. Наставак офталмолошких испитивања код оболелих од ЕН треба да омогући благовремену дијагностику и лечење очних промена.