Представљање резултата пројекта О-19-17
Социо-културни аспекти демографске репродукције у југоисточној Србији и могућности изградње пронаталитетске националне стратегије

Координатор пројекта: академик Александар Кoстић
Руководилац пројекта: проф. емеритус Љубиша Митровић

Уторак, 22. март 2022. године, 12.00 часова
Огранак САНУ у Нишу, Ниш, Универзитетски трг 2
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу бр. 8

У уторак, 22. марта 2022. године, у организацији Огранка САНУ у Нишу, представљени су резултати истраживања на пројекту Огранка Социо-културни аспекти демографске репродукције у југоисточној Србији и могућности изградње пронаталитетске националне стратегије (О-09-17), чији је координатор академик Александар Костић, а руководилац др Љубиша Митровић, професор емеритус.

Најпре је дописни члан САНУ Влада Вељковић, председник Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, поздравио присутне, а посебно академика Александра Костића, координатора пројекта, који је био спречен да дође на представљање пројекта, и прочитао његово писмо, упућено истраживачима и присутнима. У писму се  честита истраживачима и руководиоцу, професору Митровићу, на темељном и методолошки беспрекорном, континуираном истраживању демографског колапса Србије, а југоисточне Србије посебно, као кључног проблема опстанка са драматичним последицама, уз напомену да је смисао овог истраживања не само у евидентирању стања и тенденција већ у опомени државним структурама да се озбиљно суоче са проблемом и осмисле стратегију заустављања демографског пада, тј. стратегију подстицања равномерног, стабилног и дугорочног демографског раста.

Потом је професор емеритус Љубиша Митровић, поздрављајући присутне и изражавајући захвалност институцијама и појединцима за дугогодишњу сарадњу, уз пригодну видео-презентацију, говорио о предисторији овог пројекта, започетог још 2011. године, у некадашњем Центру за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Нишу, па настављеног у Огранку САНУ у Нишу, о неопходности интердисциплинарног, интегралног приступа комплексу проблема у распону од „пустошења села” до „одлива мозгова”,  и дао преглед одржаних научних скупова и објављених зборника радова, са обрађеним подтемама: општи проблеми друштвене репродукције и социо-културне динамике; утицај демографских промена на безбедност; однос културе, демографске репродукције и наталитетске политике; затим, регионална развојна диспропорција и утицај на миграције; одлив мозгова; здравствени проблеми становништва, а посебно старих особа; мигрантске кризе; пронаталитетска политика и стратегија; значај монографија о становништву и насељима за развој културе сећања; узроци мобилности људског образовног капитала. Професор Митровић је завршио своје излагање друштвено-критичком анализом стања и перспектива демографског развоја у Србији, пледоајеом за изградњу стратегије равномерног регионалног развоја као претпоставке демографске обнове, и, најзад, најавом наставка истраживања у новом пројектном циклусу.