Представљање пројекта О-06-17 Епигенетски механизми утицаја исхране и контаминената хране на протеомику и метаболомику хроничних обољења

Представљање пројекта О-06-17 Епигенетски механизми утицаја исхране и контаминената хране на протеомику и метаболомику хроничних обољења

Представљање пројекта О-06-17   Епигенетски механизми утицаја исхране и контаминената хране на протеомику и метаболомику хроничних обољења.

Координатор пројекта: академик Миодраг Чолић.
Руководилац пројекта: проф. др Гордана Коцић.

Петак, 7. фебруар 2020. године, 12:00 сати.
Универзитет у Нишу, Мултимедијална сала, број 8.

Одмах након састанка тима пројекта Епигенетски механизми утицаја исхране и контаминената хране на протеомику и метаболомику хроничних обољења (О-06-17), одржано је и јавно представљање пројекта и пројектних резултата широј научној и академској јавности.

Најпре је академик Нинослав Стојадиновић, председник Огранка, поздравио присутне, а пре свега академика Миодрага Чолића, координатора пројекта, и известио присутне да су резултати рада на пројекту веома запажени, те да ће бити представљени и промовисани у уводним излагањима на одговарајућим научним скуповима. Академик Миодраг Чолић, координатор пројекта, најпре је истакао заслуге проф. др Гордане Коцић, и, разуме се, њеног тима, за остваривање значајних научних резултата, којима је и сам импресиониран, укратко изложио структуру овог комплексног пројекта, а на крају подсетио присутне на измењене услове даљег финансирања научноистраживачких пројеката од стране Фонда за науку Републике Србије.

Проф. др Гордана Коцић се захвалила присутнима на интересовању и академику Чолићу на подршци, представила свој истраживачки тим, а потом – у веома брижљиво припремљеној и ефектној презентацији – говорила о експозому, новом концепту који обухвата све спољашње утицаје на организам као и његове биолошке одговоре на те изазове, излажући аналитику типова и нивоа обављених истраживања на пројекту, све до резултата у области нутригеномике и експозомике, износећи чак и нека сазнања у вези са начином деловања управо глобално активног корона-вируса. Други део представљања извео је проф. др Андрија Шмелцеровић, који је, уз приказивање резултата на пројекту, говорио и о међународној сарадњи у овим истраживањима – са Бугарском академијом наука, као и са научницима из Словеније и Немачке.

Краћа дискусија била је прилика за додатно појашњавање неких научних питања. У завршној речи, академик Чолић изразио је задовољство због напора Огранка да уприличи представљање научних резултата на пројекту и истраживачима сродних и суседних научних области, не пропустивши прилику да још једном додатно мотивише итраживаче да пажљиво и мудро конципирају и припреме теме и теоријско-методолошке оквире својих предстојећих научних пројеката, препоручујући усредсређивање на ужа проблемска подручја мањег обима. Академик Стојадиновић се, на крају, захвалио свим учесницима овог представљања, а посебно управи Медицинског факултета у Нишу на пуној институционалној подршци овом пројекту.