Представљање пројекта Развој, моделовање и оптимизација производње биодизела коришћењем нејестивих и отпадних сировина.

Петак, 28. јун 2019. године, у 12:00 сати.
Универзитет у Нишу, Мултимедијална сала.

Руководилац пројекта: дописни члан САНУ Влада Вељковић.

У серији представљања пројеката Огранка САНУ у Нишу, приређена је и презентација пројекта Развој, моделовање и оптимизација производње биодизела коришћењем нејестивих и отпадних сировина, чији је руководилац дописни члан САНУ Влада Вељковић. Представљање је отворио академик Нинослав Стојадиновић, председник Огранка, и – након уводних и поздравних речи – позвао  руководиоца да упозна присутне са идејом и резултатима пројекта.

Дописни члан САНУ Вељковић је, уз захвалност председнику Огранка на прилици да представи пројект и, посебно, члановима тима који ће извести презентацију, најавио да је пројект усредсређен на добијање а не на примену биодизела, а потом прешао на кључне елементе пројекта. Говорио је о саставу, стандардима, начину добијања дизела, негативним нузпроизводима, о синтези биодизела у присуству катализатора, затим о разлозима због којих биодизел заслужује пажњу, као што су ограничена количина нафте у свету, цена нафте (која непредвидиво варира у зависности  од политичких прилика), штедња, заштита животне средине (коришћење биодизела подразумева и смањену емисију гасова и мање токсина у односу на коришћење минералног дизела). Како и приличи озбиљним научницима, није пропустио да укаже и на контроверзе у вези са применом ове технологије, које се, пре свега, тичу дилеме да ли био-сировине треба користити за прозводњу горива или за производњу хране; а ту је, потом, и чињеница да су капацитети сировина за производњу биодизела ограничени, те да је његова примена скопчана са неопходним модификацијама мотора са унутрашњим сагоревањем. Подсећајући да је, упркос овим проблемима, у свету ипак повећана производња биодизела, дописни члан САНУ Вељковић истакао је да се истраживачка пажња усредсређује на могућност унапређивања производње биодизела, развој нових, напреднијих технологија, и на коришћење јефтинијих сировина (како као реактанта тако и као катализатора), те као циљ пројекта истакао: развој производње биодизела на бази јефтинијих сировина и унапређивање одговарајућих технологија, а све у циљу одрживог развоја.

Дописни члан САНУ Вељковић потом је позвао поједине чланове свог тима да изложе неке од резултата пројекта. Најпре је проф. др Оливера Стаменковић, са Технолошког факултета у Лесковцу, говорила о изоловању уља из беле слачице (Brassica alba) и његовој примени у производњи биодизела. Потом је др Ивица Ђаловић, из Института за ратарство и повртарство Нови Сад, изложио један критички осврт на проблем примене уља у производњи биодизела, указујући на значајне потенцијале ове производње у преради кукуруза. Др Милан Костић, са Технолошког факултета у Лесковцу, говорио је о примени уља кукурузних клица у производњи биодизела. Најзад, др Звонко Њежић, са Научног института за прехрамбене биотехнологије у Новом Саду, упознао је присутне са коришћењем карботационог муља, као отпада у производњи шећера, у производњи биодизела.

На крају је руководилац пројекта, дописни члан САНУ Влада Вељковић, дао резиме резултата рада на пројекту, са напоменом о проистеклим објављеним радовима, саопштењима на научним скуповима, новим технолошким решењима и патентима, осврћући се и на однос државе, са њеним међународним обавезама, на могућности  производње енергената, с једне, и научних истраживања којима припада и представљени пројект, с друге стране. У дискусији су размотрени неки кључни проблеми коришћења алтернативних извора енергије, међу којима је и неограничени извоз потенцијалних сировина попут уљане репице, итд.