Представљање Института за српски језик САНУ
и његових издања
поводом 75 година од оснивања (1947–2022)

Организатори: Огранак САНУ у Нишу, Институт за српски језик САНУ

Понедељак, 31. октобар 2022. године, 12.00 сати.
Свечана сала Универзитета у Нишу, Универзитетски трг 2.

У понедељак, 31. 10. 2022. године, у Огранку САНУ у Нишу, представљен је Институт за српски језик САНУ, као и његова издања, поводом 75 година од оснивања ове институције.

На самом почетку присутне је поздравио проф. др Влада Вељковић, дописни члан САНУ и председник Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу. Том приликом, између осталог, истакао је да је у току 2022. године размотрена могућност да се пројекат истраживања пастирске / сточарске лексике призренско-тимочке дијалекатске области у наредним годинама реализује као заједнички пројекат Огранка САНУ у Нишу и Института за српски језик САНУ.

Проф. др Софија Милорадовић, директор Института за српски језику САНУ, изразила је захвалност домаћинима и организаторима на простору, времену и труду јер се прво представљање ове научне институције и њених издања поводом јубилеја претворило заправо у Дан Института. Поздравивши након тога све присутне, проф. др Софија Милорадовић упознала је публику са радом Института од самог оснивања до данас. Истакла је да је Институт за српски језик САНУ централна научна установа у Србији која систематско и свестрано проучава српски језик на плану синхроније и дијахроније и израђује капитална лексикографска и лингвогеографска дела – речнике и атласе. У даљем обраћању речено је да се мисија Института сада реализује у оквиру шест одсека: Одсек за лингвистичка истраживања савременог српског језика и израду Речника Српске академије наука и уметности, Старословенистички одсек, Етимолошки одсек, Дијалектолошки одсек, Одсек за стандардни језик и Одсек за дигитализацију. Такође, представљена је широко разграната сарадња Института са домаћим и страним научним, наставно-научним и културним институицијама, као и учешће институтских сарадника у бројним научним и стручним телима и комисијама.

Др Мирјана Гочанин представила је Речник Српске академије наука и уметности, напоменувши да је у питању израда једног од најзначајнијих и најдугорочнијих пројеката српске науке и културе. Грађа потиче са целовитог простора штокавског наречја у временском распону од почетка 19. века до данас. Објављен је 21 том на грађи од четири хиљаде извора и има око 250 000 речи. Очекује се да ће, када буде завршен, Речник САНУ имати између 450 000 и 500 000 речи презентованих у четрдесетак књига. М. Гочанин је представила присутнима најзанимљивије примере појединих врста речи с разгранатом семантиком из последња четири тома Речника САНУ.

Др Драгана Цвијовић говорила је о едицији Монографије, која је покренута 2004. године. У њој се у форми монографских студија публикују резултати истраживања која се обављају у Институту за српски језик САНУ. Истакнуто је да је након 18 година ова едиција испунила очекивања оних који су је осмислили, а резултат чине 34 публиковане монографије сарадника Института – и сталних и спољних.

О часописима Института за српски језик САНУ говорила је др Јелена Јанковић. Она је напоменула да је Институт примио у наслеђе од Академије издавање научних часописа Српски дијалектолошки зборник, Јужнословенски филолог и Наш језик. Српски дијалектолошки зборник најстаријег је датума – његова прва књига, Дијалекти источне и јужне Србије Александра Белића, штампана је 1905. године. Јужнословенски филолог покренут је 1913. године. На његовим страницама нашли су се радови угледних страних и домаћих слависта. Прва књига часописа Наш језик објављена је 1933. године. Овај часопис оријентисан је ка проблемима стандардног језика. У издању Института налази се и електронски часопис Лингвистичке актуелности, који је покренут 2000. године. На крају излагања, др Јелена Јанковић поменула је и едицију Библиотека Јужнословенског филолога, нова серија (1970), те представила две публикације из ове едиције.

Мср Драгана Дукић представила је едицију Старословенско и српско наслеђе у оквиру које се издавајају: Речник Маријиног четворојеванђеља: Јеванђеље по Јовану, као и зборник Стефан Немања – Преподобни Симеон Мироточиви, који је објављен поводом деветстоте годишњице од рођења Стефана Немање. У даљем обраћању поменула је и истакнуте зборнике, попут Свети Ћирило и Методије и словенско писано наслеђе, као прво у низу од досад три издања у оквиру поменуте едиције, затим Наслеђе и стварање. Свети Ћирило. Свети Сава, други зборник у низу књига из поменуте едиције, и Српско рукописно и штампано богослужбено наслеђе XII–XIX века, као треће издање. Своје излагање мср Драгана Дукић заокружила је зборником Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности, који је у већ више бројева суиздање са Народном библиотеком „Ресавска школа“ из Деспотовца.

Др Јована Бојовић упознала нас је са појединим монографским публикацијама, зборницима радова и пригодним издањима. Као монографска публикација издвојила се Фонетика и фонологија карашевских говора данас – прилог проучавању српских говора у Румунији, аутора Михаја Радана. У даљем излагању представљена је књига Тој ти викам – зборник ученичких радова писаних призренско-јужноморавским дијалектом, настао из конкурса за најлепшу причу са овог говорног подручја. Представљени су и Зборник Института за српски језик САНУ III: српски језик и актуелна питања језичког планирања, затим терминолошки и лексикографско-лексиколошки усмерени зборници – Словенска терминологија данас, Лексикологија и лексикографија у светлу савремених приступа и Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема, те зборник Резултати досадашњих и правци будућих истраживања српских народних говора Косова и Метохије, као основа стратешког пројекта САНУ, и пригодни зборник Ка изворима речи – тридесет година Етимолошког одсека Института за српски језик САНУ.

Граматике и приручнике представила нам је мср Милица Рабреновић. Као капитално издање издвојена је Синтакса сложене реченице у савременом српском језику, за коју се истиче да је то прва свеобухватна, јединствена и драгоцена научна монографија о сложеној реченици, и чини је тринаест ауторских научних студија. Године 2014. објављена је Синтакса пасива у савременом српском језику Срета Танасића. Мср Милица Рабреновић је у свом обраћању указала и на издање Стих и језик, као и на најновије издање – Речник ковида. У питању је једино лексикографско дело које је пратило актуелни тренутак и настало је у периоду када се и у другим светским центрима јављају речници овог типа. Као врло значајна издања поменути су и Списи Одбора за стандардизацију српског језика и пригодно издање 70 година Института за српски језик САНУ: између два јубилеја (2007–2017).

Дигитална издања, тачније ретродигитализована издања, представила је др Ана Шпановић. Она је присутнима представила следеће платформе: платформа Препис – платформа за дигитална издања и транскрипцију српског рукописног наслеђа; платформа Расковник – на којој тренутно има пет дијалекатских речника, тј. преко 84 000 одредница. Посебно је истакнуто Дигитално издање Српских народних пословица Вука Стефановића Караџића, са 6 366 пословица и Речник појмова из периода епидемије ковида.

На самом крају се присутнима обратио проф. др Недељко Богдановић, дугогодишњи значајни сарадник Института, који је истакао да су домаћини веома почаствовани тиме што је једна научна институција тако високог ранга управо пред публиком у Нишу отпочела своје представљање поводом јубилеја и „поднела извештај“ о свом раду. Са сетом је говорио о дијалекатским речницима са овог подручја, о њиховом значају за нове генерације, које се све више удаљавају од елемената традиционалне културе, напоменувши да није довољно само описати лексику, већ и приложити сликовни материјал који ће верно дочарати реалије похрањене у дијалекатским речницима.

Представљање Института за српски језик САНУ обогаћено је и пригодним музичким и драмским програмом, и то наступом Женског академског хора СКЦ-а (диригент мр Ивана Мировић, редовни професор Факултета уметности у Нишу (соло Мина Милићевић, клавирска пратња Ингрид Јанковић) и монологом Александра Стевановића, глумца Академског позоришта у Нишу.