Гост Огранка САНУ у Нишу.

Академик Стефан Покорски,
Institute of Theoretical Physics, University of Warsaw, Poland
Институт за теоријску физику, Универзитет у Варшави, Пољска.

HIGGS PARTICLE – THE END OF A CERTAIN STORY AND WHAT NEXT?
ХИГСОВА ЧЕСТИЦА – ЗАВРШЕТАК ЈЕДНЕ ПРИЧЕ И ШТА ДАЉЕ?

Понедељак, 27. мај 2019. године, 12:00 сати.
Универзитет у Нишу, Ниш, Универзитетски трг 2, Мултимедијална сала, бр. 8 / приземље.

Академик Нинослав Стојадиновић, председник Огранка, поздравио је академика Покорског, зажелео му добродошлицу, и замолио проф. др Горана Ђорђевића да каже неколико речи о раду академика Покорског у области теоријске физике, физике честица и теорије поља, као и о његовој сарадњи са Департманом за физику Природно-математичког факултета у Нишу.

Након представљања, академик Покорски се захвалио на позиву и пријему. На почетку, предавања академик Покорски је кратко подсетио на историју ове веома старе гране фундаменталих истраживања, односно предисторију открића Хигсовог бозона, почев од открића радиоактивности и формулисања теорије електромагнетне интеракције честица у 19. веку, подвлачећи да је финансирање фундаменталних истраживања, као и откриће Хигсове честице, наилазило и на неповерење и отпоре у круговима научника и доносилаца одлука. Предавање је настављено расправом о фундаменталном значају открића Хигсове честице. Истичући значај принципа симетрије за разумевање овог проблема као и фундаментални значај открића Хигсовог бозона за разумевање макро- и микро-физикалних феномена, академик Покорски нагласио је да је једно поглавље ових истраживања завршено, али да књига још увек има (бесконачно?) много поглавља која тек треба прочитати.

У дискусији су присутни затражили коментаре академика Покорског, између осталог, и у вези са претпоставком о постојању анти-Хигсове честице, o томе како се из угла најновије физике честица може објаснити тзв. „суперпозиција“, тј. недетерминисаност  која допушта тумачење чим се објекат опази (од стране свесног или механичког уређаја) и тако постаје лоциран у простору-времену односно детерминисан, о значају теорије суперсиметрија, месту теорије Руђера Бошковића у савременој физици честица, о важењу изнетих налаза у области суперфлуидних материјала итд.