Циклус предавања Археологија и културно наслеђе Наисуса и Понишавља

Предавање др Марка Јанковића
Античка Ремезијана – 130 година истраживања

Петак, 24. мај 2019. године, 12:00 сати.
Универзитет у Нишу, сала 38, Ниш, Универзитетски трг 2.

Проф. др Ирена Љубомировић, сарадница Огранка, представила је присутнима др Марка Јанковића, научног сарадника, шефа Археолошке збирке Филозофског факултета у Београду, и најавила његово предавање, након чега је предавач започео своје излагање о главним етапама преко 130 година дуге историје археолошких истраживања Беле Паланке – од  првих званичних извештаја из 1887. године. Од тада, рекао је, Ремезијана представља локалитет који непрестано привлачи пажњу истраживача. У њеном истраживању учествовало је током протеклих деценија више значајних институција, попут Народног музеја, Републичког завода за заштиту споменика културе, Филозофског факултета у Београду, a и Завода за заштиту споменика културе Ниш. Не треба заборавити ни скоро непрекидна истраживања колега из Завичајне збирке у Белој Паланци и Музеја Понишавља у Пироту. Као изузетно важан касноантички и хришћански центар, Ремезијана је представљала важно чвориште у периоду од 4. до 6. века, периоду из којег потиче највећи број до сада откривених налаза – попут некропола, базилика, делова бедема и градског форума. Ипак, према оцени предавача, за сада највећу непознаницу представљају ранији, латенски и раноримски хоризонти града, о којима скоро да не знамо ништа. Истраживања су посебно интензивирана, истакао је М. Јанковић, у последњих двадесет година, а од 2018. године покренут је и нови пројекат истраживања Ремезијане, под руководством Археолошке збирке Филозофског факултета у Београду.

У веома живој дискусији током и након предавања, у којој су учествовали и компетентни археолози, архитекти и урбанисти, додатно су разјашњене неке појединости из предавања, допуњен је извештај о појединим фазама истраживања из личног искуства учесника у расправи, отворена су и нека деликатна питања о процењивању културно-историјског и туристичког значаја локалитета и појединих налаза, о односу археологије и политике, тј. истраживача и чувара наслеђа, с једне, и доносилаца одлука о развојним плановима и инвестицијама, са друге стране, о заштитним и научним археолошким истраживањима, о неизвесној судбини пронађених објеката и артефаката, а дате су и сугестије у вези са даљим истраживањима Ремезијане.