Предавање академика Зорана Кривокапића
Зашто и како настаје карцином дебелог црева и да ли га је могуће превентирати?

Петак, 22. новембар 2019. године, 12:00 сати.
Универзитет у Нишу, Ниш, Универзитетски трг 2, Мултимедијална сала.

Академик Нинослав Стојадиновић, председник Огранка, најпре је поздравио присутне и упознао их, укратко, са најважнијим моментима из завидне биографије академика Зорана Крвокапића, хирурга светске репутације, и најавио његово предавање на тему за коју би, у начелу, морало владати велико интересовање.
Академик Кривокапић се захвалио на позиву и прилици да одржи јавно предавање у Огранку, и најпре констатовао да колоректални карцином (CRC) представља велики здравствени проблем у свету, због високе заступљености међу карциномима, високог морталитета и индикативне географске распрострањености. Инциденца CRC у Србији износи око 45/100000, и по томе је веома близу оне у развијеним европским земљама. Иако не знамо поуздано зашто настаје карцином дебелог црева, каже академик Кривокапић, имамо сазнања да је његова генеза мултифакторијална, и да су неки од узрочника: наследна склоност, начин исхране, режим живота, стрес и старосна доб преко 50 год. Стога је подробно говорио о факторима ризика у стилу живота и у животној средини који доводе до нежељених мутација у ткиву, о онкогенима и туморсупресорима, као и о примарној и секундарној превенцији, те о значају и резултатима организованог скрининга.
Што се терапије тиче, академик Кривокапић истакао је да, упркос напретку адјувантне и неоадјувантне терапије, хирургија остаје главни начин лечења ове болести.
Иначе, истиче предавач, пацијенти са туморима откривеним у почетном стадијуму могу се успешније третирати мање инвазивним методама, које скраћују хоспитализацију и искључују хируршке интервенције, хемио и радиотерапију. Мере секундарне превенције CRC-а су откривање и одстрањивање аденоматозних полипа, као и откривање CRC-а у асимптоматској фази, што представља скрининг (screening). Да би мере скрининга биле оправдане, морају имати адекватан степен осетљивости и прихватљиву цену. Метода златног стандарда у скринингу CRC-а је колоноскопија, којом се може открити до 100% карцинома, али је ова метода скупа и инвазивна. Један од најчешће коришћених тестова у програму скрининга је FOBT (Fecal occult blood test), чија осетљивост је 46-81%. Овај тест је јефтинији, није инвазиван, пацијент га може сам урадити код куће. Болесници који имају симптоме не улазе у програм скрининга, већ се редовним путем упућују на дијагностику.
У модерним европским и светским друштвима, каже академик Кривокапић, етаблиран је програм раног откривања колоректалног карцинома увођењем тестова за утврђивање присуства крви у столици код ризичних група једном годишње и, у случају позитивног резултата, колоноскопских прегледа. Мерама секундарне превенције се данас у развијеним земљама све више поклања пажња, с обзиром да се адекватним спровођењем може значајно смањити инциденца CRC-а и могу се битно побољшати резултати лечења.
У дискусији су расправљана питања о поузданости тумор-маркера карцинома дебелог црева и фекалних имунохемијских тестова (ФИТ), о епигентским променама, имуностимулативној терапији, суплементима, о интерференцији карцинома дебелог црева са другим болестима, и, наравно, о одговарајућем стилу живота као битном чиниоцу настанка или превенције болести, за који смо у великој мери сами одговорни.