Округли сто:
Значај монографија о становништву и насељима за развој националне културе и културе сећања

Понедељак, 18. новембар 2019. године, 11:00 сати.
Универзитет у Нишу, Ниш, Универзитетски трг 2, Мултимедијална сала.

Уводничари: проф. емеритус Љубиша Митровић, проф. Милован Митровић, проф. Ђура Стевановић, проф. Драгољуб Ђорђевић, проф. Јасмина Петровић.

Организатори: Огранак САНУ у Нишу, Филозофски факултет у Нишу, Универзитетска библиотека „Никола Тесла“ у Нишу.

У свом вишегодишњем интензивном настојању да се континуирано и посвећено суочава – у оквиру својих компетенција и могућности – са проблемом демографских кретања у Републици Србији, а у југоисточној Србији посебно, Огранак САНУ у Нишу организовао је, у сарадњи са Филозофским факултетом Универзитета у Нишу и Универзитетском библиотеком „Никола Тесла” Ниш, округли сто на тему Значај монографија о становништву и насељима за развој националне културе и културе сећања (18. новембар 2019).

Округли сто отворио је академик Нинослав Стојадиновић, председник Огранка, који је поздравио учеснике и све присутне, подвукао значај проблема, и у краћој презентацији рада Огранка посебно указао на активности усмерене на проблем демографског пропадања Србије, документоване одговарајућим научним публикацијама. Након тога, уз реалистичну реч о незнатним практичним импликацијама свих ових настојања, академик Стојадиновић изразио је наду да су бројне монографије о становништву и насељима, ипак, значајан траг о нашем постојању на одређеним просторима и у одређеним културним идентитетима, и својеврсне „тапије и на земљу и на  културу и на историју“, које су минимум оставштине садашњих генерација онима који долазе.

Уводно саопштење поднео је професор емеритус Љубиша Митровић, координатор округлог стола и руководилац пројекта Огранка САНУ у Нишу Социо-културни аспекти демографске репродукције у југоисточној Србији и могућности изградње пронаталитетске националне стратегије, који је образложио значај теме округлог стола, дао кратак преглед досадашњих истраживања становништва и насеља Србије и југоисточне Србије посебно, објаснио у чему је културни и научни значај монографија о становништву и насељима и формулисао неколико предлога о нужним и пожељним предстојећим корацима на овом истраживачком пољу. Проф. др Милован Митровић, потпредседник Одбора за село Српске академије наука и уметности, у свом осврту на историјат монографских истраживања насеља и становништва Србије од Јована Цвијића до данас, посебно се заложио за даље прикупљање, умрежавање и очување грађе о насељима и становништву Србије. Проф. др Драгољуб Ђорђевић, руководилац пројекта Одрживост идентитета Срба и националних мањина у пограничним општинама источне и југоисточне Србије говорио је о резултатима и искуствима истраживања у оквиру пројекта, док је проф. др Јасмина Петровић изложила најважније методолошке стандарде неопходне за писање хроника и, посебно, научних монографија о насељима. На крају је проф. др Ђура Стевановић, директор Завода за проучавање села, упознао присутне са именима и делима истакнутих научника, публициста и уредника најзаслужнијих за покретање и реализацију вишедеценијског пројекта „Хронике села”.

Уз афирмативне али и озбиљне критичке опаске (о одговорности и неодговорности институција надлежних за демографске процесе и њихово истраживање, о административним препрекама слободном истраживачком приступу неопходним матичним подацима о грађанима наше земље, о монографској не-покривености читавих регија јужне Србије), у уводним излагањима и у дискусији искристалисао се низ предлога за унапређење даљих истраживања становништва и насеља Србије, а који се тичу начина подстицања студената и младих истраживача, методолошких семинара за обуку истраживача и писаца моногафија и хроника, промоције резултата научних истраживања, одговарајућих реформи наставних планова и програма, као и могућих истраживачких пројеката и научних скупова Огранка САНУ у Нишу.

На основу изложених саопштења и дискусије, организатори округлог стола формулисаће, и овог пута, закључке, који ће бити упућени институцијама надлежним за проблематику демографије и популационе политике, и широј јавности.