Јавно предавање дописног члана САНУ Љубинка Раденковића Академик Никита Толстој – грађанин Србије и Русије (поводом 25 година од објављивања у Нишу његове књиге Језик словенске културе).

Понедељак, 28. септембар 2020. године, 12:00 сати.
Огранак САНУ у Нишу, Мултимедијална сала Универзитета у Нишу.

Дописни члан САНУ Љубинко Раденковић је, поводом навршавања 25 година од издавања књиге Никите Толстоја Језик словенске културе (Ниш: Просвета 1995), говорио о одабиру радова за ову књигу, о промоцији књиге на Универзитету у Нишу, о лози Толстојевих, о Јасној Пољани, о српским Толстојима, о животу и раду Никите Иљича Толстоја (Вршац 1923 – Москва 1996), о његовим научним истраживањима и публикацијама, по областима, о привилегованом положају српског језика и фолклора у његовим радовима,  о ученицима и настављачима итд.

Никита Толстој (1923−1996), праунук руског писца Лава Толстоја, академик Руске и Српске академије наука и уметности, познати је лингвиста. Пошто је рођен у Србији, у Вршцу, говорио је да је по рођењу грађанин Србије, а по својим коренима − Русије.

Иначе, Лав Толстој је 1903. био изабран за иностраног члана Српске краљевске академије. Сада у свету живи око 300 потомака великог руског писца, али основном граном у родослову Толстојевих сматрају се потомци тројице његових праунука: Илије, Олега и Владимира, који су између два рата живели у Србији и који се зато условно називају „српским” Толстојевима. Градска управа Вршца једној од својих улица, 2005. године, дала је назив „Никита Толстој”.

Никита Толстој је, по научном опредељењу, био слависта. Језици и словенска култура били су његова стална преокупација. Интересовала га је, пре свега, историја словенских књижевних језика и слика света у словенским речима и фразеологији, као и значење језика и других знаковних система у паганским обредима. Заједно са Светланом Толстој, разрадио је концепт израде фундаменталног вишетомног речника словенске духовне културе под називом Славянские древности. Этнолингвистический словарь. За његова живота изашао је први том ове енциклопедије, а остала четири тома окончана су 2012. године. Једно од дела, које представља избор из његових студија из области етнолингвистике и митологије, објављено је у Нишу, 1995. године, под насловом Језик словенске културе. Издавач је била нишка „Просвета”, а уредник серија књига под називом „Словенски свет” био је проф. др Веселин Илић. Књига је приказана у октобру 1995. у Свечаној сали Универзитета у Нишу, уз учешће аутора књиге. То је била и последња посета Никите Толстоја Србији и његов последњи излазак из Русије, пошто је већ следеће године умро.

У предавању је било речи о лози Толстојевих и научном делу Никите Толстоја, као и о значају његових истраживања за српску културу.

Погледајте видео запис ТВ емисије Разговор са поводом са дописним чланом САНУ Љубинком Раденковићем.