Циклус предавања
Археологија и културно наслеђе Наисуса и Понишавља

Проф. др Ирена Љубомировић,
Филозофски факултет у Нишу.
Никола Вулић и његова истраживања у Нишу и околини.

Петак, 4. октобар 2019. године, 12:00 сати.
Универзитет у Нишу, Мултимедијална сала, број 8.

Академик Нинослав Стојадиновић, председник Огранка САНУ у Нишу, најпре је присутне упознао са циљем циклуса предавања  Археологија и културно наслеђе Наисуса и Понишавља, а потом представио петог предавача у циклусу, проф. др Ирену Љубомировић, која је одржала предавање на тему Никола Вулић и његова истраживања у Нишу и околини.

У првом делу предавања говорила је о животу и лику Николе Вулића (1872–1945),  једног од најзнаменитијих српских историчара прве половине XX века. Никола Вулић, професор Универзитета у Београду и академик, сматра се зачетником античких студија у тадашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Својим огромним научним опусом заслужено је заузео високо место у развитку домаће, али и стране историографије, оценила је др Љубомировић, а неуморним и преданим радом на пољу археологије, епиграфике, историје и класичне филологије постигао је значајне резултате, који су допринели унапређењу ових наука у првој половини XX века. Осим тога, вишегодишњим радом на бројним археолошким локалитетима учинио је да мноштво споменика стигне у музејске збирке београдског, скопског и нишког музеја.

Поред представљања личности овог истакнутог научника и указивања на најзначајније епизоде из његове каријере, у предавању је нарочита пажња била посвећена археолошким ископавањима која је Вулић организовао у Нишу и његовој околини, јер је, на основу документације из Народног музеја у Нишу, било могуће сагледати и Вулићеву сарадњу са овом институцијом, чијем оснивању је и сам у великој мери допринео. Ирена Љубомировић је истакла да је посебно значајан Вулићев рад на прикупљању података о материјалним остацима на археолошким локалитетима, али и на прикупљању епиграфских споменика. Потврда да је Вулић у ту сврху обилазио Ниш и околину града јесу и необјављене белешке под насловом „Прилози за археолошку карту секција Ниш“, које су део Вулићеве рукописне заоставштине, и чувају се у Народној библиотеци Србије.

У дискусији су, између осталог, дотакнута питања Вулићевог некадашњег академског, научног и грађанског статуса, али и питања његовог данашњег места у историји и археологији, његове улоге у открићу и првим ископавањима локалитета Медијана, као и неке занимљиве појединости из историје Понишавља.