Предавање
Кардиоваскуларна болест у дијабетесу: механизми и нове клиничке импликације

Предавање
Кардиоваскуларна болест у дијабетесу: механизми и нове клиничке импликације

Предавање академика Небојше Лалића
Кардиоваскуларна болест у дијабетесу:
механизми и нове клиничке импликације

Понедељак, 23. децембар 2019. године, 12:00 сати.
Универзитет у Нишу, Ниш, Универзитетски трг 2, Мултимедијална сала.

Академик Нинослав Стојадиновић, председник Огранка, представио је присутнима, који су испунили Мултимедијалну салу Универзитета у Нишу, академика Небојшу Лалића, светски познатог ендокринолога и дијабетолога – новоизабраног председника Међународне федерацијe за дијабетес (IDF).

Академик Лалић је своје предавање започео изношењем узнемирујућих података о двоструко већој учесталости кардиоваскуларних догађаја и компликација код пацијената оболелих од дијабетеса, што захтева појачано истраживање овог типа коморбидитета  ради одговарајућег превенирања и терапије. Своје предавање је конципирао као излагање најновије историје преломних момената у истраживању заједничке основе дијабетеса и кардиоваскуларних болести (која се традиционално види у поремећеној инсулинској сензитивности), почев од питања кардиоваскуларних ризика, преко програма снижавања гликемије, до терапијских препорука и прегледа рецентних студија кардиоваскуларних исхода у дијабетесу.

Према академику Лалићу, проблеми се усложњавају када се утврди да добра контрола гликемије јесте услов за избегавање микро- али не и макро-васкуларних компликација, пре свега због присуства и уплитања других чинилаца, зарад чега је нужно определити се за снижавање гликемије у индивидуализованом третману са флексибилним гликемијским циљевима, а према одговарајућим терапијским схемама у којима се уважава принцип приоритетности. Најзад, академик Лалић је говорио о томе како су најновије студије кардиоваскуларних исхода резултирале великим заокретима у дијабетологији, јер су поставиле захтев да се за сваки нови лек докаже не само да је безбедан, већ, штавише, протективан у погледу кардиоваскуларних болести, чиме су утемељена схватања о неопходности интензивне сарадње кардиолога и дијабетолога и њихове непрекидне узајамне едукације.

У дискусији су додатно расветљавана питања ове студијске, превенцијске и терапијске сарадње и узајамности, отворена је веома значајна тема механизама деловања појединих супстанци за контролисање гликемије, као и проблем њихових споредних ефеката.

© 2024 | Српска академија наука и уметности, Огранак САНУ у Нишу |