Јавно предавање академика Злате Бојовић Дубровник у књижевноисторијским проучавањима и у књижевности југоисточне Србије.

Понедељак, 24. фебруар 2020. године, 12:00 сати.
Универзитет у Нишу, Ниш, Универзитетски трг 2, Мултимедијална сала.

Пошто је академик Нинослав Стојадиновић, председник Огранка, представио присутнима академика Злату Бојовић, секретара Одсека језика и књижевности и члана Председништва САНУ, уважена научница најавила је да ће њено предавање бити, овога пута, мање везано за нека суштинска питања корпуса дубровачке књижевности, као и за контроверзе у вези са њима, већ ће бити посвећено великим националним истраживачима, као и хвалевредним ентузијастима, који су пореклом из југоисточне Србије, а дали су занимљиве, значајне, а неки од њих и веома значајне доприносе иначе богатој ризници вишевековног истраживања Дубровника као дела српске културе, и тиме читавој рагузеологији, то јест широкој и важној области дубровачких студија.

Из корпуса од око 400 наших стваралаца у области науке, културе и уметности, који су се, на овај или онај начин, бавили Дубровником и дубровачким темама, академик Злата Бојовић одабрала је двадесетак имена истраживача и стваралаца са подручја југоисточне Србије (Јабланица, Ниш, Алексинац, Пирот, Прокупље и Топлица, Врање, Црна Трава…) –  историчара књижевности, историчара, етнолога, историчара уметности, књижевника, од којих су неки били и чланови Српске Краљевске Академије, односно Српске академије наука и уметности. Међу историчарима и теоретичарима књижевности, сажету али прикладну посвету и похвалу у овом предавању добили су: Драгољуб Павловић, Миливој Павловић, Драгољуб Влатковић, Вукашин Станисављевић, Николај Тимченко. Није заобиђен ни наш велики етнолог Тихомир Р. Ђорђевић. Од историчара, омаж су у предавању добили: Сергеј Димитријевић, Душанка Динић-Кнежевић, Коста Костић, Михаило Гавриловић, Драгољуб Живојиновић, Коста Стојановић, Срђан Рудић, историчар српских филозофских идеја Радомир Ђорђевић. Примерено је обрађено и дело историчара уметности Павла Васића. А од књижевника, пажња је посвећена Јеремији Живановићу, Драгољубу Илићу и, свакако, Саши Хаџи Танчићу, тј. његовом роману Караван Светог Влаха.

У дискусији су накнадно поменута и имена Михајла Бојанића и Растиславе Тривунац, поводом њиховог дела Расправе и грађа: речник дубровачког говора.

Предавање академика Злате Бојовић представљало је не само информативни преглед имена, дела и главних доприноса посленика и стваралаца у области рагузеологије који су пореклом из југоисточне Србије, већ ће сигурно мотивисати на нова испитивања локалне истраживаче, а њиме је дат посебно значајан подстицај планираноме Округлом столу Дубровачка колонија у Прокупљу, чију организацију заједнички планирају Народни музеј Топлице у Прокупљу и Огранак САНУ у Нишу.