Циклус предавања
Археологија и културно наслеђе Наисуса и Понишавља

Доц. др Владимир Михајловић,
Филозофски факултет у Новом Саду
Дунав као граница у антици:
од грчке идеје до римске реализације.

Петак, 13. септембар 2019. године, 12:00 сати.
Универзитет у Нишу, Мултимедијална сала, број 8.

Након подсећања на пројекте Огранка који се тичу античког Наисуса, на прошлогодишњи циклус предавања Наисус, те на овогодишњи, већ започети циклус Археологија и културно наслеђе Наисуса и Понишавља, др Јасмина Шаранац Стаменковић, сарадница на пројекту Огранка  Ниш и Понишавље у антици и средњем веку, представила је др Владимира Михајловића, четвртог предавача у овом низу, који је изложио резултате својих истраживања Дунавског лимеса – границе  Римског царства.

Др Михајловић је најпре говорио о томе како је за време Римског царства, почевши од I века нове ере, Подунавље успостављено као гранична зона која је у политичком, административном, војном, економском и културном смислу раздвајала подручја под непосредном римском управом од оних која то нису била. Захваљујући развоју мреже путева, утврђења, војних пунктова и цивилних насеља, постепено је обликован погранични систем – лимес – који је имао вишезначне и многобројне улоге у функционисању римских подунавских провинција, али и „Варварикума” на левој обали Дунава.

У излагању је, надаље, било речи о томе како је идеја о Дунаву као граници уопште формирана у античком замишљању географског и етнографског простора, када се то догодило и на који начин је везано за римску „реалну политику” у Подунављу. Пратећи историјске изворе од Херодота до писаца римске епохе, као и одабрану археолошку грађу, аутор је указао на дуго трајање и употребу концепта о Дунаву као граници познатог света. Такође, скренуо је пажњу да је овај мотив античког имагинаријума имао велики утицај на концептуализацију Подунавља код римских елитних слојева, што је пак директно деловало на неке од елемената практичне политике, међу којима је и стварање лимеса.

На крају предавања, и у дискусији, др Михајловић је указао и на могуће утицаје представе и стварног функционисања Дунава као лимеса Римског царства на збивања јужно од Дунава – у Понишављу и самом Наисусу.