Округли сто:
Душан З. Милачић (1892–1979): романиста, књижевник, преводилац

Учесници: проф. др Горан Максимовић, доц. др Мирјана Бојанић Ћирковић, Драган Огњановић, Дарко Жарић, Јован Младеновић.
Модератор: проф. др Драган Жунић

Организатори: Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ у Нишу, Народна библиотека „Раде Драинац” Прокупље, Универзитетска библиотека „Никола Тесла” Ниш.

На дар Универзитету у Нишу – поводом Дана Универзитета (15. јун)

Среда, 25. мај 2022. године, 13:30 сати.
Огранак САНУ у Нишу, Мултимедијална сала Универзитета у Нишу, број 8,
Универзитетски трг 2.

У среду 25. маја 2022. године, одмах након отварања изложбе о животу и раду Душана З. Милачића, одржан је и Округли сто на тему читавог пројекта: Душан З. Милачић (1892–1979): романиста, књижевник, преводилац. На овом панелу говорили су: проф. др Горан Максимовић, рецензент или главни уредник издања везаних за овај пројект – монографије, каталога и књиге Милачићевих поетских и есејистичких радова,  доцент др. Мирјана Бојанић Ћирковић, ауторка објављеног критичког осврта на ова издања и изложбу у Прокупљу, Драган Огњановић, директор Народне библиотеке „Раде Драинац” Прокупље, координатор пројекта, Дарко Жарић, музејски саветник Народног музеја Топлице у Прокупљу, сарадник на пројекту, и аутор пројекта Јован Младеновић, музејски саветник Народног музеја Ниш у пензији, сарадник Огранка; модератор Округлог стола био је проф. др Драган Жунић, координатор активности у Огранку.

Проф. др Горан Максимовић говорио је о раној поезији Душана Милачића, из збирке Моменти душе, њеној отворености за дучићевске утицаје и о присуству лектире у Милачићевим стиховима, оценивши – на основу формалних карактеристика ове поезије – да се ради о типичном представнику модерне поезије на почетку 20. века, осврнувши се и на Милачићева схватања поезије и смисла лирике, као и на издање које је приредио Јован Младеновић. Доц. др Мирјана Бојанић Ћирковић усредсредила се на есеје Душана Милачића, који – по њеној оцени – представљају редак спој ерудиције и једноставности, анализирала теоријски оквир, методологију и структуру ових есеја, Милачићево схватање поезије као „чисте поезије”, и, преко тезе да је Милачић „песничке задатке” остварио пре у есејима него у поезији, закључила да је његов есејистички рад – прави пут посвећености културном уздизању српског народа по европским узорима. Драган Огњановић се осврнуо на Милачићев рад у библиотекарству и, тиме, у култури Србије, подсећајући на животне околности које су га увеле у ову културну сферу, и известио о Милачићевом сређивању и обогаћивању књижног фонда Народне библитеке Србије и изради Предметног каталога – све то по француским узорима, најзад, и о борби за изградњу нове зграде Библиотеке разорене у бомбардовању, изричито тврдећи да је Милачић један од најзаслужнијих људи у библиотекарству Србије. Дарко Жарић је изложио резултате својих истраживања и прикупљања података о патриотској породици Милачић и о њеном страдању у Топличком устанку 1917, као и о њеној судбини под бугарском окупацијом у Другом светском рату, истакавши заслуге њених чланова за очување појединих писаних сведочанстава националне историје. Аутор пројекта Јован Младеновић је говорио о преписци Душана Милачића, о његовом раду у дипломатији и о српским интелектуалцима окупљеним око париског Посланства, са напоменом да је тај Милачићев рад био посвећен пре свега старању о школовању српске деце у Француској, која су по повратку у земљу неизмерно богатила њену културу, да би подсетио на неотворену и неистражену рукописну заоставштину Душана Милачића, која захтева темељно испитивање ради долажења до нових података и важним моментима националне културалне историје.

Сва излагања су се, у дискусији, након вишестраног преиспитивања појединих детаља из Милачићеве биографије, стекла око јединственог закључка – да у важећој литератури о савременом српском песништву и књижевној критици опстаје нека врста маргинализације српског Југа, или бар непознавање модерне поезије и критике која је стварана и на Југу, те да ово одсуство целовите слике књижевног стварања на српском језичком простору поставља крупан задатак темељног допуњавања историје српске књижевности.

На крају Округлог стола, прихваћен је обновљени предлог Д. Жарића о постављању спомен-бисте Душана Милачића у Прокупљу, поред бисти Радета Драинца и сликара Боже Илића, а рад је завршен договором о достављању свих саопштења ради објављивања у зборнику, чије је приређивње поверено Јовану Младеновићу.