Округли сто
Advances in Urban Development Analysis

Организатори: Економски факултет Универзитета у Нишу, Огранак САНУ у Нишу
Модератор: дописни члан САНУ Павле Петровић

Четвртак, 2. фебруар 2023, 12 сати
Огранак САНУ у Нишу, Ниш, Универзитетски трг 2
Свечана сала Универзитета у Нишу

У четвртак, 2. фебруара 2023. године, у Свечаној сали Универзитета у Нишу, одржан је Округли сто Advances in Urban Development Analysis (Напредак у анализи урбаног развоја). Округли сто, чији су организатори Огранак САНУ у Нишу и Економски факултет Универзитета у Нишу, део је активности два пројекта: 1) Horizon UR-DATA пројекта (HORIZON-WIDERA-2021-ACCESS-02, ИД пројекта 101059994), који реализује Економски факултет Универзитета у Нишу, са партнерским институцијама Poliedra – Politecnico di Milano из Италије и Осло Метрополитен универзитета из Норвешке (руководилац пројекта: проф. др Јелена Станковић), и 2) и пројекта Огранка САНУ у Нишу О-12-17 Економска активност и перформансе привреде Града Ниша и Региона јужне и источне Србије: анализа кадровских потенцијала и тржишта рада као детерминанти привреде (координатор пројекта: дописни члан САНУ Павле Петровић, руководилац пројекта: проф. др Јелена Станковић).

Округли сто је отворила проф. др Јелена Станковић, а учеснике и све присутне поздравили су проф. др Тадија Ђукић, декан Економског факултета Универзитета у Нишу, и Саша Матејић, помоћник директора Регионалне привредне коморе Ниш и координатор Сектора индустрије. Модератор Округлог стола био је дописни члан САНУ, професор емеритус Павле Петровић.

Најпре је говорио проф. др Петер Нејкамп (Peter Nijkamp, Open University, The Netherlands), који је у свом излагању под насловом Measurement of City Love представио савремена истраживања о урбаном благостању и срећи као полазној  тачки за избор града у коме ће одређена особа становати. Овај научни концепт представља и тестира нову методологију за процену наклоности становника према свом локалном суседству. Приступ је инспирисан концептом „градске љубави” и настоји да испита и разложи градску љубав кроз аналитичку дистинкцију на ”тело и душу” града. Тело града је унутар концепта дато као видљиви и опипљиви део људског насеља: куће, канцеларије, индустријске зграде, споменици, зелене површине, воде, инфраструктура, луке, спортска и забавна места, јавне манифестације и сл. Ове материјалне компоненте града се временом обликују или прилагођавају људским потребама, како би градску структуру учиниле прикладнијом за оно што се унутар концепта третира као ”душа” градова.

Други учесник био је др Карло Сеса (Carlo Sessa, ISINNOVA’s Research Director), италијански економиста, дугогодишњи сарадник Нобеловог лауреата Wassily Leontief-a, а наслов његовог излагања The ESPON Territorial Quality of Life Approach: how it fits to the UR–DATA purpose. Као један од креатора ESPON QoL методологије, он је презентовао научне методе за мерење територијалног квалитета живота, као подршку спровођењу политике локалног економског развоја у складу са циљевима повећања квалитета живота становника.

Треће излагање имала је холандска економисткиња др Карима Куртит (Karima Kourtit, Open University, The Netherlands), под насловом Smart Cities. „Паметан град” је оквир који се претежно састоји од информационих и комуникационих технологија за развој, примену и промовисање пракси одрживог развоја ради решавања растућих изазова урбанизације. „Паметан град” има за циљ да „ради ствари боље“ и „понуди боље ствари“ као резултат интеграције – или умреженог дизајна – различитих образаца активности какви су: потрошња, производња, транспорт, животна средина, здравље, образовање, ресурси, знање итд., тако да град постаје интелигентан ”систем интелигентних подсистема”, обилно снабдевен подацима које је потребно анализирати савременим квантитативним алатима.

У дискусији су учествовали проф. др Jон Ост (John Osth, Осло Метрополитен универзитет, Норвешка), проф. др Симона Муратори (Simona Muratori, Poliedra – Politecnico di Milano, Италија), проф. др Јелена Станковић (Економски факултет Универзитета у Нишу), као и већи број студената докторских студија, али и представника привредне заједнице. Округли сто је побудио велико интересовање јавности, те је му је присуствовало више од 100 представника научне заједнице, али и привредника и креатора локалних политика у Граду Нишу.