Јавно предавање
Др Марија Думнић Вилотијевић, виши научни сарадник
Вокална музика Врања и околине од седамдесетих година 20. века до данас у етномузиколошким истраживањима

Четвртак, 23. јун 2022. године, 12.00 часова
Огранак САНУ у Нишу, Мултимедијална сала Универзитета у Нишу, број 8, Универзитетски трг 2

У четвртак, 23. јуна 2022. године, у Огранку САНУ у Нишу одржано је јавно предавање др Марије Думнић Вилотијевић, вишег научног сарадника Музиколошког института САНУ, на тему Вокална музика Врања и околине од седамдесетих година 20. века до данас у етномузиколошким истраживањима.

Најпре је дописни члан САНУ Влада Вељковић, председник Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, поздравио госте и све присутне, напоменувши да се предавање организује у оквиру рада на пројекту Огранка О-10-17 Музичко наслеђе југоисточне Србије, савремено стваралаштво и образовање укуса (координатор пројекта: дописни члан САНУ Јелена Јовановић, руководилац пројекта: проф. др Данијела Здравић Михаиловић), а на предлог и препоруку координатора пројекта. Потом је дописни члан САНУ Јелена Јовановић, уз неколико речи о пројекту, представила колегиницу Думнић и њен запажен научни рад у областима дигитализације звука, примењене музикологије, проучавања популарне музике и, посебно, градске музичке традиције у Србији.

Др Марија Думнић Вилотијевић је, захваливши се на прилици да одржи ово предавање у Огранку, говорила о резултатима данашње етномузикологије у Србији, бављењу градском, посебно врањском песмом, о грађи и литератури, о етномузиколошким истраживањима Врања и околине, о сеоској музичкој традицији, инструменталној пратњи песме, а потом прешла на исцрпну обраду предмета – врањске градске песме, тј. вокалне народне музике Врања и околине од седамдесетих година 20. века до данас у етномузиколошким истраживањима.

У предавању је истакнуто да је музичко наслеђе Срба у југоисточној Србији све до данашњих дана богато траговима различитих вокалних стилова, форми и жанрова, што је резултат историјског наслојавања великих култура, потом миграција становништва по Балкану и из села у градове, те очувања архаичних начина традиционалног вокалног израза кроз облике обредног и обичајног традицијског живота, као и различитих видова опстанка традиционалне музике на сцени. Народна вокална музика Врања и околине, по речима Марије Думнић, као део корпуса музичке традиције југоисточне Србије, посебно је занимљива за истраживаче: у селима врањског краја забележени су примери сеоског певања у различитим обредима годишњег и животног циклуса, а у самом Врању – витална традиција која се пореклом везује за овај град. Музичко-поетске и контекстуалне карактеристике градског репертоара и његове интерпретације препознате су као специфична целина националног нематеријалног културног наслеђа која се и данас негује као врањска градска песма. У предавању су представљене карактеристике врањске градске песме кроз анализу етномузиколошких звучних теренских снимака најеминентнијих врањских певача, које је почетком 1970-их начинила Радмила Петровић, а чији је део у процесу припреме за објављивање у едицији Звучна ризница Музиколошког института САНУ. Посебно су били размотрени домети примене Унесковог концепта нематеријалног културног наслеђа, с обзиром на историју и ауторство врањске градске песме. На крају предавања, било је речи о „херитиџизацији” (врањске) музике, тј. о процесу њенога постајања културним наслеђем, те о прекој потреби етномузиколошкога истраживања, звучног и нотног бележења и очувања традиционалних песама и њихових интерпретација.

У дискусији су покренута и питања о извесном „кашњењу” етномузиколошких истраживања градске музичке традиције у односу на бављење сеоском музичком баштином, затим о упоређивању „севдалинке” и врањске градске песме, мотиву карасевдаха, проблему узорка односно избора извођача за потребе истраживања итд.

Предавање је било богато илустровано репрезентативним музичким материјалом из врањске музичке традиције, а познати извођач врањских градских песама Бранимир Стошић Каце, као гост, на задовољство присутних, отпевао је песму Киша паде, мори Цоне, и изложио историју њеног настанка.