Изложба
Душан З. Милачић: романиста, књижевник, преводилац

Аутор: Јован Младеновић, музејски саветник

Организатори: Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ у Нишу, Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу, Народна библиотека „Раде Драинац” Прокупље, Народна библиотека „Вук Караџић” Крагујевац
Изложба траје до 30. јуна 2022. године

Понедељак, 20. јун 2022. године, 19:00 сати.
Крагујевац, Галерија Народне библиотеке „Вук Караџић” Крагујевац, Др Зорана Ђинђића 10/6.
Свечано отварање изложбе

У понедељак, 20. јуна 2022. године, у Галерији Народне библиотеке „Вук Караџић” у Крагујевцу, отворена је изложба Душан З. Милачић: романиста, књижевник, преводилац. Аутор изложбе је Јован Младеновић, музејски саветник и сарадник Огранка, аутор дизајна изложбе Иван Мишић, мастер графичког дизајна, а Драган Огњановић, директор Народне библиотеке „Раде Драинац” Прокупље, координатор је читавог пројекта (који је обухватао и округли сто о животу и раду Душана Милачића, као и издавање и промоцију пратећих публикација).

Ова изложба најпре је, у организацији Огранка САНУ у Нишу и Народне библиотеке „Раде Драинац” Прокупље, у сарадњи са Народним музејом Топлице, Музејом Града Београда и Народном библиотеком Србије, а уз финансијску подршку Министарства културе и информисања Републике Србије, била постављена у Народном музеју Топлице у Прокупљу (14. марта 2021. године). Потом је, у организацији Огранка, прокупачке Библиотеке и Универзитетске библиотеке „Никола Тесла”  Ниш, била отворена и у Нишу, у сали Универзитетске библиотеке (25. маја 2022. године). Поставка ове изложбе у Народној библиотеци „Вук Караџић” у Крагујевцу већ је трећа по реду, што само собом говори пре свега о значају дела Душана Милачића, те о оправданости и вредностима овог изложбеног подсећања на његов живот и рад. На отварању изложбе, које је водио уредник програма Владимир Стефановић, говорили су: академик Милош Ђуран, управник Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу, проф. др Драган Жунић, координатор активности у Огранку САНУ у Нишу, Мирко Демић, директор Народне библиотеке „Вук Караџић” Крагујевац, Драган Огњановић, директор Народне библиотеке „Раде Драинац” Прокупље, др Горан Максимовић, професор Филозофског факултета Универзитета у Нишу, и  Јован Младеновић, музејски саветник, аутор изложбе. У својим обраћањима, они су истакли најзначајније моменте из живота и рада Душана Милачића (Мердаре 1892 – Београд 1979), учесника Великог рата и Албанске голготе, рањеног борца славног Ђачког батаљона „1300 каплара”, француског ђака и двоструког доктора наука са Сорбоне, професора нишке гимназије и управника Народне библиотеке у Нишу, драматурга и управника Народног позоришта Моравске бановине (1932–1934), шефа Просветног одељења при Посланству Краљевине СХС у Паризу, уметничко-књижевног референта и директора Драме Народног позоришта у Београду (1935–1941), управника  Народне библиотеке Србије (1944–1960), аутора око 500 студија, монографија, превода из области француске књижевности и културе, носиоца Златне медаље Француске академије „Академских палми” (1930) и  највишег француског одликовања – Легије части (1935), добитника Октобарске награде града Београда (1962) и награде „Др Милош Н. Ђурић” (1976), носиоца Ордена рада, Ордена заслуга за народ и Ордена Св. Саве.

Двадесетак великих панела са укомпонованим подацима, фотографијама и факсимилима докумената из живота и рада Душана Милачића, као и изложена значајна издања његових књига, сведоче не само о животном путу једне знамените личности српске културе, о судбини читаве ратничке породице Милачић, већ потврђују истину да се кроз живот великих стваралаца и националних посленика преламају најкрупнији догађаји у историји једне земље, у овом случају – кључни моменти у новијој историји Србије: од великих и трагичних епопеја Првог и Другог светског рата и израстања једне велике националне генерације, до подизања и изградње разорених институција образовања и културе.

Ова изложба у Крагујевцу значајна је и по започињању сарадње са Народном библиотеком „Вук Караџић” Крагујевац, а посебно због заједничког организационог учешћа Огранка САНУ у Нишу и Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу – управо у време одвијања расправе поводом елабората којим се образлажу потреба и оправданост прерастања Центра у нови огранак САНУ, у Крагујевцу.