Јавно предавање
Проф. др Гордана Коцић
Експозомика као модулатор канцерогенезе

Уторак, 17. септембар 2024. године, 12 сати
Огранак САНУ у Нишу,
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу,
Универзитетски трг 2

У Огранку САНУ у Нишу настављена је реализација годишњег плана рада јавним предавањем проф. др Гордане Коцић на тему Експозомика као модулатор канцерогенезе. Дописни члан САНУ Влада Вељковић, председник Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, поздрављајући у име чланова и сарадника Огранка академика Градимира В. Миловановића и све присутне, подсетио је на мисију Огранка у ширењу духа САНУ, тј. највиших вредности науке, културе и уметности, образовања, просвећености и слободног критичког мишљења, и истакао да се значајан део те мисије остварује у форми јавних предавања редовних и дописних чланова САНУ и истакнутих научника из наше академске заједнице, из института и са факултета наших универзитета. Дописни члан САНУ Вељковић посебно је поздравио проф. др Гордану Коцић и захвалио јој се што је, и поред мноштва обавеза, прихватила позив Огранка, те напоменуо да се овим предавањем наставља и одржава својевремено уведена пракса Огранка да организује јавна предавања кандидата за избор у САНУ, који би, након евентуалног избора, „припали” Огранку, као организационој јединици САНУ. Потом је изложио главне моменте из професионалне биографије проф. др Гордане Коцић.

Проф. др Гордана Коцић је студије медицине, специјализацију и магистарске студије завршила на Медицинском факултету Универзитета у Нишу, где је одбранила и докторску дисертацију (1993). На истом факултету бирана је у сва звања, а у звање редовног професора за ужу научну област Биохемија изабрана је 2006. године. Стручно се усавршавала у Базелу на “Lehre und Forshung” Institute. Проф. др Гордана Коцић редовни је члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва од 2022. године, и члан је European Expert team (CT-EX2023D781390-102) за евалуацију европских пројеката највишег ранга (Horizon). Била је руководиоц докторских академских студија и креатор студијских програма ДАС од прве акредитације у три акредитациона циклуса на Медицинском факултету у Нишу, и руководиоц акредитације Факултета као НИО. Сада је генерални секретар Националног савета за високо образовање Републике Србије и члан Савета Универзитета у Београду. Као ментор, члан или председник комисије, учествовала је у изради и одбрани 27 докторских дисертација. Проф. др Гордана Коцић била је руководилац значајних националних и међународних научних пројеката. Резултате свог научног рада објавила је у више од 260 научних радова, националних и међународних монографија и уџбеника. На бази Web of Science, децембра 2023. године, професор Гордана Коцић имала је 1107 цитата и Хиршов индекс 24, a на Scopus-у 2500 цитата. Велики број цитата је у часописима са високим импакт факторима. Била је члан уредништава, едитор и рецензент значајних домаћих и међународних научних публикација. Што се тиче иновацоне активности, професорка Коцић има 4 регистрована патента (2 домаћа и 2 међународна), а за свој научни рад добила је више вредних националних и међународних награда и признања.

У предавању је најпре речено да експозом представља комплексан скуп спољних фактора који значајно утичу на здравље и развој хроничних обољења. Интеграција података о експозому са генетским информацијама може пружити дубљи увид у патогенезу хроничних болести и помоћи у развоју персонализованих приступа превенцији и лечењу. Даља истраживања у овом пољу су кључна за унапређење јавног здравља и здравља појединаца. Експозом се односи на свеукупност фактора спољашњег окружења којима је организам изложен током свог живота, што значи да укључује биолошке, хемијске, физичке и социјално-економске, тј. друштвене чиниоце. Овај појам обухвата све потенцијалне утицаје на здравље, од пренаталног периода до старости. Разумевање улоге експозома у развоју хроничних обољења постаје све важније у савременој медицини и епидемиологији, с обзиром на свеобухватност и комплексност интеракција између генетских предиспозиција и утицаја околине. Фактори експозома могу директно или индиректно деловати на физиолошке процесе и повећати ризик од развоја болести. Хронична обољења, као што су кардиоваскуларне болести, дијабетес типа 2, респираторне болести и канцер, често имају мултифакторску етиологију, у којој експозом игра кључну улогу, што је документовано када је хумани геном пројекат, комплетно секвенциониран крајем 20. века, показао да је свега око 10% обољења директно зависно од генетских фактора, док осталих 90% настаје као интеракција чинилаца спољашње средине и генома појединца. Главне компоненте експозома укључују факторе средине, где дуготрајна изложеност загађењу ваздуха може узроковати хроничне упалне процесе, оксидативни стрес и неке облике карцинома, затим, факторе исхране (нутригеномски ефекти), где исхрана богата засићеним мастима, угљеним хидратима и конзервансима може довести до поремећаја метаболизма. Пушење, прекомерно конзумирање алкохола, физичка неактивност и дуготрајни стрес значајни су чиниоци ризика од хроничних обољења. Пушење може довести до развоја карцинома плућа, хроничних респираторних обољења и кардиоваскуларних проблема. Социо-економски статус и стрес су чиниоци који утичу на здравље и могу модификовати ризик од хроничних обољења и развоја карцинома. Особе са нижим социо-економским статусом често имају ограничен приступ здравој храни, физичкој активности и квалитетној здравственој заштити. Наравно, генетска предиспозиција није занемарљива, истиче професорка Коцић, јер може модификовати начин на који организам реагује на различите експозоме – генски полиморфизми могу утицати на способност организма да метаболише непожељне факторе. Разумевање улоге експозома у развоју хроничних обољења омогућава развој циљане превенције и интервенција.

Конкретизацију и аргументацију изречених констатација и теза професорка Коцић изложила је на примеру истраживања балканске ендемске нефропатије, као класичног експозом-индукованог обољења, а резултате трагања за предиктивним, сурогат и тераностичким маркерима карцинома на примерима проучавања карцинома простате.

Професорка Коцић је закључила да је откривање високо специфичних и сензитивних раних маркера од значаја, јер они, најпре, упућују на предикцију развоја карцинома, затим, могу служити за праћење тока и прогнозе обољења (сурогат маркери), али, најзад, могу имати и тераностички значај, тј. бити директни таргет нових лекова у терапији карцинома, персонализованим приступом.

У дискусији је, са различитих дисциплинарних аспеката, исказано задовољство представљеним научним налазима, као и захвалност професорки Коцић за драгоцена искуства и остварене резултате у заједничком научноистраживачком раду.