Циклус предавања
Добијање, употреба и еколошки утицај биодизела као транспортног горива

Шесто предавање

Др Ференц Киш, научни сарадник
Технолошки факултет Универзитета у Новом Саду

Утицај животног циклуса биодизела на глобално загревање и енергетски биланс његове производње

Координатор циклуса: дописни члан САНУ Влада Вељковић
Организатори: Огранак САНУ у Нишу, Огранак САНУ у Новом Саду

Петак, 27. септембар 2024. године, 12 сати
Сала за састанке Огранка САНУ у Нишу, број 66/III.

У Огранку САНУ у Нишу настављен је циклус предавања Добијање, употреба и еколошки утицај биодизела као транспортног горива, који организују Огранак САНУ у Нишу и Огранак САНУ у Новом Саду. Шесто предавање у Циклусу одржао је др Ференц Киш, научни сарадник на Технолошком факултету Универзитета у Новом Саду. Најпре је дописни члан САНУ Влада Вељковић, председник Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу и координатор Циклуса, поздрављајући предавача и присутне, подсетио на циљеве, концепцију и досадашњу реализацију Циклуса, а потом присутнима представио др Ференца Киша, износећи главне подaтке из његове професионалне биографије.

Др Ференц Киш, научни сарадник на Технолошком факултету Универзитета у Новом Саду, oсновне академске и магистарске студије завршио је на Пољопривредном факултету у Новом Саду, на смеру Агроекономија, на којем је 2011. године одбранио и докторску дисертацију на тему Економско вредновање еколошких ефеката примене биодизела. Од 2007. године, са краћим паузама, запослен је на Технолошком факултету у Новом Саду на научно-истраживачким пројектима републичког Министарства надлежног за област науке и технолошког развоја. Основне области истраживања др Киша су: испитивање економске оправданости производње енергије из биомасе и оцењивање утицаја животног циклуса производа (енг. Life Cycle Assessment). Поред тога, он се бави израдом студија изводљивости, пословних планова и техно-економских анализа, те објављује анализе са циљем подршке јавној политици у области енергетике и обновљивих извора енергије. Учесник је неколико међународних пројеката, укључујући и два пројекта финансирана од стране Европске комисије у оквиру програма Хоризонт 2020, као и већег броја домаћих пројеката финансираних од стране републичких и покрајинских органа. Аутор или коаутор је преко 100 научних и стручних радова, од којих је 21 објављен у међународним часописима са импакт фактором.

Захваљујући организаторима на позиву и прилици да учествује у реализацији Циклуса, др Киш је најпре изложио план свог предавања, најављујући да ће говорити о следећим питањима: 1) Шта је оцењивање животног циклуса (енг. Life Cycle Assessment, LCA), 2) Специфичности анализе животног циклуса биодизела, 3) Преглед ранијих резултата LCA биодизела произведеног из различитих сировина са фокусом на његов утицај на глобално загревање и енергетски биланс производње, 4) Критичне фазе и/или процеси у производном ланцу биодизела произведеног из различитих сировина, 5) Варијација резултата LCA у зависности од изабране методе инвентарисања (студија случаја са биодизелом произведеног од уља уљане репице у Србији).

Биодизел се често промовише као зелена алтернатива дизелу фосилног порекла, каже др Киш, јер се сматра да његова примена не доприноси ефекту стаклене баште а да, истовремено, омогућује уштеде у коришћењу фосилних горива. Међутим, неки од резултата ранијих оцењивања животног циклуса оповргли су ово мишљење, а велике варијације у резултатима онемогућују извођење једнозначних закључака по питању његовог енергетског биланса и утицаја на глобално загревање. Др Киш је дао преглед резултата ранијих LCA биодизела различитих генерација и изложио резултате испитивања узрока великих варијација у резултатима. Иако су одређене варијације у резултатима LCA биодизела очекиване, пре свега због различитих сировина, технолошких процеса и услова производње, у оквиру предавања указано је на неопходност хармонизације постојећих препорука за извођење LCA анализа биогорива, јер методске претпоставке и избори имају значајан и у многим случајевима и пресудан утицај на резултате анализе. Др Киш је говорио о биодизелу од палминог уља, о биодизелу од отпадног јестивог уља, а могући утицај изабраног приступа оцењивању животног циклуса на резултате LCA детаљно је приказао на примеру биодизела произведеног у Србији од уља уљане репице.

Истичући да велике варијације у резултатима анализе животног циклуса биогорива, које настају због различитих приступа у решавању одређених методолошких проблема, доиста уводе конфузију и неповерење у LCA, али да, упркос овим ограничењима, LCA може дати допринос креирању одрживијих политика у области биогорива, и закључио следеће: а)  Када се нека биљка наменски гаји за потребе индустрије биогорива, резултати ЛЦА недвосмислено указују на то да приоритет треба дати усевима који остварују релативно високе и стабилне приносе на маргиналним или деградираним земљиштима која се тренутно не користе (чиме се избегава нежељена индиректна промена употребе земљишта и може се очекивати позитиван ефекат непосредне промене). б) У случају коришћења отпада, предност треба дати сировинама чије сакупљање не доводи до значајних емисија у животну средину, те за које се предвиђа да неће постојати алтернативна тражња у наредном периоду.

У дискусији је додатно размотрено питање о еколошким и економским димензијама поступања са биомасом која представља остатак у производњи биодизела.