Јавно предавање
Др Зоран Симић, научни сарадник,
Институт за српски језик САНУ
Млеко и сир у призренско-тимочкој сточарској лексици

(У оквиру пројекта О-33-23 Пастирска/сточарска лексика призренско-тимочких говора, координатор пројекта: академик Александар Лома, руководилац пројекта: проф. др Софија Милорадовић, консултант: проф. др Недељко Богдановић, организатор пројектних активности: др Ана Савић-Грујић.)
Организатори: Огранак САНУ у Нишу, Институт за српски језик САНУ

Понедељак, 30. септембар 2024. године, 12 сати
Огранак САНУ у Нишу,
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу,
Универзитетски трг 2

У понедељак, 30. септембра 2024. године, у Огранку САНУ у Нишу одржана су два јавна предавања у којима су изложени резултати рада на пројекту Огранка САНУ у Нишу и Института за српски језик САНУ О-33-23 Пастирска/сточарска лексика призренско-тимочких говора (координатор пројекта: академик Александар Лома, руководилац пројекта: проф. др Софија Милорадовић, консултант: проф. др Недељко Богдановић, организатор пројектних активности: др Ана Савић-Грујић). Предавања су држали др Зоран Симић и др Биљана Савић, научни сарадници Института за српски језик САНУ. Др Зоран Симић говорио је на тему Млеко и сир у призренско-тимочкој сточарској лексици, а др Биљана Савић на тему Боје у сточарској лексици.

Најпре је проф. др Драган Жунић, координатор активности у Огранку САНУ у Нишу, пренео гостима-предавачима поздраве чланова и сарадника Огранка и изразе захвалности због подршке коју дају настојањима Огранка да у југоисточној Србији шири мисију САНУ – дух и највише вредности науке, културе и уметности, образовања, просвећености, слободне употребе разума и слободног критичког мишљења; подвукао је значај интензивне и плодне сарадње Огранка и Института и богате резултате вишегодишњег заједничког научноистраживачког и издавачког рада, посебно у области дијалектолошких истраживања призренско-тимочких говора.

Потом је др Ана Савић-Грујић, организатор пројектних активности, представила др Зорана Симића, износећи главне податке из његове професионалне биографије.

Зоран Симић, научни сарадник Института за српски језик САНУ, дипломирао је и магистрирао на Одсеку за српски језик и лингвистику на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, на којем је одбранио и докторску дисертацију под насловом Синтакса падежа у романијским говорима Старог Влаха: метафоризација простора. Професионално искуство стиче на Филолошком, историјском и теолошком факултету Западног универзитета у Темишвару, у Румунији (Universitatea de Vest din Timişoara, Facultatea de Litere, Istorie şi Teologie), радећи на месту лектора српског језика и књижевности (од 2004. до 2011. године). Од 2011. године запослен је у Институту за српски језик САНУ на Дијалектолошком одсеку. Научни рад Зорана Симића везан је за широко постављена дијалектолошка истраживања (фонетика, лексика, синтакса и семантика), контрастивно усмерена лексиколошка и дериватолошка истраживања стандардног српског и румунског језика, те синтаксичка истраживања стандардног српског језика. Резултати ових истраживања публиковани су у научним часописима (међу којима су и наша реномирана гласила), као и у више зборника научних радова. Учесник је пројекта Историја и култура Срба у Румунији, у реализацији Савеза Срба у Румунији и Центра за истраживање културе Срба у Румунији (од покретања 2016. године). Задужен је за синтаксичка проучавања српских говора Косова и Метохије као члан истраживачког тима на потпројекту Српски народни говори Косова и Метохије у оквиру Стратешког пројекта САНУ Историја и културно наслеђе српског народа на Косову и Метохији (2021–2023). Члан је Радне групе Српске националне комисије за Општесловенски лингвистички атлас.

Захваљујући се руководству Огранка на позиву, др Зоран Симић је своје предавање Млеко и сир у призренско-тимочкој сточарској лексици започео речима проф. др Недељка Богдановића, како сматра, најбољег познаваоца призренско-тимочких говора, да млеко, као „можда најважнија чињеница пастирења […] остаје посебна и захвална тема за проучавање, нарочито стога што многа сазнања вековима стицана и усмено преношена могу бити корисна и у савременом па и будућем сточарству”. Потом је објаснио да се у предавању, заснованом на резултатима истраживања спроведеног у оквиру поменутог пројекта Огранка САНУ у Нишу, презентује обједињена и систематизована лексичка грађа која је најдиректније везана за млеко, прераду млека и добијање сира на призренско-тимочком говорном подручју. Корпус за лексичко-семантичку анализу чини, у првом реду, лексика ексцерпирана из квестионарских записа насталих широм призренско-тимочке територије према Упитнику за прикупљање сточарске лексике Недељка Богдановића, с тим што је проширен подацима из дијалекатских речника са призренско-тимочког подручја. Укупна регистрована лексика валидна је, сматра др Симић, да у оквиру трију лексичко-семантичких група осветли којим се лексичким јединицама упућује на реалије везане за млеко и сир у призренско-тимочким говорима, да дâ ближу слику о територијалној распрострањености и разуђености овог лексичког фонда, те да укаже на развијеност и богатство овог лексичког слоја материјалне културе на истраживаном простору. Потом је детаљно приказао лексику семантичких група с обзиром на фазу и продукт прераде (добијање и примарна обрада млека, финална прерада млека и добијање млечних производа, добијање различитих врста сира).

Др Симић је, између осталог, закључио да је велики број забележених синтагматских односа које успоставља лексема млеко несумњиво одраз значаја млека у млечних производа у култури исхране становништва призренско-тимочке  области, а да регистрована територијална распрострањеност и разуђеност бројних синонимских лексичких низова отвара могућност утврђивања географског распореда језичких ознака и њиховог представљања у планираном атласу пастирске лексике. Најзад, он сматра да су богаћењу овог лексичког фонда допринеле и многе позајмљенице (балкански романизми, грецизми итд.), као доказ лексичко-семантичких прожимања на просторима карпатско-балканског етнојезичког комплекса.

У дискусији је фокус био на компаративним примерима пастирско-млекарске лексике појединих дијалеката српскога језика.