Јавно предавање
Др Биљана Савић, научни сарадник,
Институт за српски језик САНУ
Боје у сточарској лексици

(У оквиру пројекта О-33-23 Пастирска/сточарска лексика призренско-тимочких говора, координатор пројекта: академик Александар Лома, руководилац пројекта: проф. др Софија Милорадовић, консултант: проф. др Недељко Богдановић, организатор пројектних активности: др Ана Савић-Грујић.)
Организатори: Огранак САНУ у Нишу, Институт за српски језик САНУ

Понедељак, 30. септембар 2024. године, 13 сати
Огранак САНУ у Нишу,
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу,
Универзитетски трг 2

У понедељак, 30. септембра 2024. године, у Огранку САНУ у Нишу одржана су два јавна предавања у којима су изложени резултати рада на пројекту Огранка САНУ у Нишу и Института за српски језик САНУ О-33-23 Пастирска/сточарска лексика призренско-тимочких говора (координатор пројекта: академик Александар Лома, руководилац пројекта: проф. др Софија Милорадовић, консултант: проф. др Недељко Богдановић, организатор пројектних активности: др Ана Савић-Грујић). Предавања су држали др Зоран Симић и др Биљана Савић, научни сарадници Института за српски језик САНУ. Др Зоран Симић говорио је на тему Млеко и сир у призренско-тимочкој сточарској лексици, а др Биљана Савић на тему Боје у сточарској лексици.

Најпре је проф. др Драган Жунић, координатор активности у Огранку САНУ у Нишу, пренео гостима-предавачима поздраве чланова и сарадника Огранка и изразе захвалности због подршке коју дају настојањима Огранка да у југоистoчној Србији шири мисију САНУ – дух и највише вредности науке, културе и уметности, образовања, просвећености, слободне употребе разума и слободног критичког мишљења; подвукао је значај интензивне и плодне сарадње Огранка и Института и богате резултате вишегодишњег заједничког научноистраживачког и издавачког рада, посебно у области дијалектолошких истраживања призренско-тимочких говора.

Након предавања др Зорана Симића, др Ана Савић-Грујић, организатор пројектних активности, представила је др Биљану Савић, износећи главне податке из њене професионалне биографије.

Др Биљана Савић (Бањалука, 1970), научни је сарадник Института за српски језик САНУ. Дипломирала је (1997), магистрирала (2002) и докторирала (2016) на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета у Новом Саду. Од октобра 2002. до фебруара 2005. радила је као археограф на пословима описа ћирилских рукописних књига у Одељењу Стара и ретка књига и легати Библиотеке Матице српске у Новом Саду, на пројекту Каталог ћирилске рукописне књиге у збирци Библиотеке Матице српске од XIII до XVIII века. У Институту за српски језик САНУ у Београду ради од 2005. године, прво на пројекту Обрада старих српских писаних споменика и израда Речника црквенословенског језика српске редакције и Српскословенског јеванђељског речника, а потом, од 2017. год., на пројекту Дијалектолошка истраживања српског језичког простора, који је 2020. године преименован у Дијалектолошки одсек. У оквиру тимских задатака Дијалектолошког одсека Института за српски језик САНУ ангажована је у раду на Општесловенском лингвистичком атласу и на националном пројекту Српски дијалектолошки атлас (СДА), који се реализује у оквиру Академијског одбора за дијалектолошке атласе и при Дијалектолошком одсеку Института за српски језик САНУ.  Бави се српском дијалектологијом, лексикологијом и српскословенским језиком. Њен досадашњи научноистраживачки рад заснован је на рукописној српскословенској грађи и на теренски прикупљеној дијалекатској грађи, а ређе на издањима старосрпских рукописа и књижевних дијалекатских текстова. Један је од аутора монографија Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске. Служабници. Часослови (2004) и Скице из етнолингвистике (2016).

Захваљујући се на позиву и прилици да резултате свог научноистраживачког рада представи у Огранку, др Биљана Савић је у предавању Боје у сточарској лексици представила део слике света која је на терену призренско-тимочких говора у готово неизмењеном облику функционисала све до прве половине 20. века, када почиње пропадање традиционалног начина живота, али која се, у траговима, одржала до данашњих дана. Чињеница да су домаће животиње од најстаријих времена човекови најближи сапутници, као и богатство придевских и именичких лексема којима се оне квалификују и номинују на основу боје, основни су разлози због којих се, како каже, одлучила за тему овог предавања. Своје истраживање др Савић је сузила на домаће животиње које су биле најзаступљеније у традиционалним домаћинствима: овце (Ovis aries), козе (Capra aegagrus hircus), коњи (Equus caballus) и говеда (Bos taurus), а анализу засновала на грађи прикупљеној од информатора на основу Упитника за прикупљање сточарске лексике Недељка Богдановића, али и на грађи из дијалекатских речника с призренско-тимочког дијалекатског подручја.

Боја је једна од најупечатљивијих телесних карактеристика на основу које се диференцирају животињске јединке. Ова особина се перципира, лексикализује и њоме се животиња квалификује и номинује у ситуацији: а. када је читаво тело прекривено истом бојом или б. када се неки карактеристичан детаљ, белег или део тела, истиче бојом која је другачија од остатка тела. Детерминација боје која преовладава на телу животиње, у овој другој ситуацији, често није сама од значаја, већ је од значаја њено контрастирање белегу или делу тела друге боје.

Др Савић је именичке и придевске лексеме којима се животиње детерминишу према боји у призренско-тимочким говорима сврстала у неколико семантичких група: I. Детерминација према доминантној боји длаке / вуне: 1. називи за животиње беле боје; 2. називи за животиње сиве боје; 3. називи за животиње црне боје; 4. називи за животиње жуте / риђе / црвене боје (од светлијих, жућкастих, светлориђих до тамноцрвених, тамнориђих тонова); 5. називи за животиње осталих боја; II. Детерминација према карактеристичном детаљу (белегу) другачије боје од остатка тела: 1. Називи за животињу са црним (тамним) карактеристичним детаљем; 2. Називи за животињу са белим карактеристичним детаљем; 3. Остали називи.

Овим предавањем је др Биљана Савић настојала да одговори на следећа питања: а. које су боје заступљене у детерминацији животиња, б. у домен које боје се смештају одређене прелазне нијансе, в. које боје су везане (само) за одређене врсте животиња, г. који је семантички потенцијал анализираних колористичких одредби и номинација, д. која је мотивација за детерминацију животиња на основу боје.

У дискусији је било речи о широким семантичким потенцијалима назива за боје, паралелама зоонимије и антропонимије, о проблемима номинације колорних нијанси и  подтонова итд.