Јавно предавање
Др Тијана Мировић, психотерапеут
Траума – наша прича: комплексни посттрауматски стресни поремећај

(У оквиру пројекта О-32-23 Траума и зацељење: креирање интегративног модела психолошког зацељивања особа са претрпљеном раном траумом, координатор пројекта: академик Александар Костић, руководилац пројекта: проф. др Татјана Стефановић Станојевић.)

Четвртак, 17. новембар 2023, 12 сати
Огранак САНУ у Нишу,
Свечана сала Универзитета у Нишу,
Универзитетски трг 2

У петак, 17. новембра 2023. године, у Огранку САНУ у Нишу, др Тијана Мировић, психотерапеут, одржала је јавно предавање на тему Траума – наша прича: комплексни посттрауматски стресни поремећај. Предавање је организовано у оквиру рада на пројекту Огранка О-32-33 Траума и зацељење: креирање интегративног модела психолошког зацељивања особа са претрпљеном раном траумом (координатор пројекта: академик Александар Костић, руководилац пројекта: проф. др Татјана Стефановић Станојевић).

Проф. др Драган Жунић, координатор активности у Огранку, пренео је присутнима, и посебно гошћи, др Тијани Мировић, поздраве дописног члана САНУ Владе Вељковића, председника Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, и свих чланова и сарадника Огранка, као и изразе захвалности што својим присуством и учешћем подржавају настојања да се у овом делу наше земље шири мисија САНУ – промовисањем највиших вредности науке, културе, уметности, образовања,  просвећености, слободне и јавне употребе сопственога разума, и слободнога критичког мишљења, афирмисањем вредности културалне традиције и савременог стваралаштва. У та настојања спада и бављење актуалним проблемима савремености и свакидашњице, где нас, између осталог, притискају економске, политичке, културалне а и душевне последице глобалних и локалних криза, ратова, потреса, животне неизвесности и безнађа. Стигао нас је, и преплавио још крајем прошлог века најављени талас огромне количине нелегалнога оружја, криминала, насиља, посттрауматских стресних поремећаја… Оно што у свему томе Огранак може, јесте организовање научних истраживања о овим појавама, научних скупова, округлих столова, трибина, јавних  предавања…

Проф. др Татјана Стефановић Станојевић, руководилац пројекта, после уводних речи о циљевима пројекта и значају предстојећег предавања, укратко је известила присутне о најважнијим подацима из професионалне биографије др Тијане Мировић.

Тијана Мировић је доктор психолошких наука, сертификовани схема терапеут напредног нивоа, тренер и супервизор; рационално-емотивно-бихејвиорални психотерапеут и системски породични психотерапеут. Својевремено ванредни професор за ужу научну област Психологија на  Факултету музичке уметности у Београду, од 2019. оснивач и директор програма Психолошког саветовалишта „Мозаик”, психотерапеут, едукатор, медијатор и главни и одговорни уредник публикација које издају „Мозаик” и Центар за схема терапију Београд (чији је такође оснивач), и у међународним оквирима акредитовани експерт за едукацију, супервизију и координацију програма схема терапије. Поред академског и психотерапијског рада, др Мировић се од 1997. бави и друштвеним активизмом у области менталног здравља, идејни је творац и покретач пројекта „Траума – наша прича”, аутор и водитељ серијала „Хероји трауме” и „ЗООМирање трауме”, аутор је и коаутор картица за схема терапију, три књиге, седам поглавља у књигама и бројних научних радова на тему психотерапије и трауме.

Др Тијана Мировић полази од схватања да комплексни посттрауматски стресни поремећај (KПТСП), познат и као комплексна трауматска реакција, настаје услед дуготрајне изложености трауматским догађајима, од којих особа не може да се склони или заштити. Иако се KПТСП најчешће везује за развојну трауму, као његови могући узроци наводе се и породично и друштвено (структурално) насиље, рат, сиромаштво, дискриминација, заточеништво и друге, сличне трауме које карактерише дуготрајност и садејство вишеструких трауматских догађаја. Пошто се поменути догађаји дешавају један за другим, у дужем временском периоду, особа црпи постојеће ресурсе, уз врло ограничене могућности да развија нове. Тако, доминантни (а често и једини) ресурси постају неуробиолошки дате стратегије преживљавања, као што су бег, борба, залеђеност и удовољавање. Ове, једном корисне и адаптивне стратегије, временом постају доминантне реакције не само на трауматске већ и на стресне, па и еустресне (пријатне) догађаје, постајући тако не само реакција, већ стил живота или, „народски речено“, карактерна особина. Kлинички речено, оне постају симптоми и дијагнозе попут болести зависности, поремећаја понашања, поремећаја личности и сл.

Имајући у виду горенаведено, јасно је, подвлачи др Мировић, зашто је прича о KПТСП и наша прича. Циљ овог предавања, како сама истиче, био је да се покаже како се историјска, трансгенерацијска и развојна траума препознају, испољавају и третирају у нашем културно-историјском и клиничком сетингу. Први део презентације био је посвећен разматрању и разумевању ових феномена, док су у другом делу били приказани неки од емпиријски валидираних третмана KПТСП-а.

Посебан акценат био је стављен на схема терапију, чији је примарни циљ управо рад са развојном и комплексном траумом, односно помагање клијентима да задовоље незадовољене базичне (развојне) потребе променом дуготрајних и понављајућих когнитивних, емоционалних, интерперсоналних и бихејвиоралних образаца. С обзиром да развој и ментално здравље посматра системски, односно као феномене неодвојиве од подржавајућег или угрожавајућег социо-културалног миљеа, др Мировић се осврнула и на друштвени контекст, односно на неке добре акције и штетне праксе у нашем окружењу.

У дискусији је посебно било речи о „заокрету” психотерапијске праксе према дубљем увиду у друштвено-историјски контекст трауме, о којем је др Мировић веома исцрпно говорила, наводећи и запажену тезу да је „прича о трауми увек и политичка прича”; затим се расправљало о друштвеном ангажману и активизму психотерапеута, о узорним искуствима раног почетка превенирања трауматских поремећаја, односно o изградњи социјалних и развојних услова превенције, најзад, о посебно рањивим категоријама становништва у тзв. постконфликтним друштвима итд.

Због изузетно великог интересовања, организатори су непосредно пред почетак предавања морали да промене салу, па је предавање одржано пред више од 120 непосредно присутних у Свечаној сали Универзитета у Нишу, али је због техничких проблема услед ненајављене промене сале, од 168 заинтересованих за онлајн пренос предавања, само 80 могло да буде повезано.