Јавно предавање
Др Катарина Томашевић, научни саветник
Музиколошки институт САНУ
„Коштана” Боре Станковића и градске песме Врања у соло песмама и музичкој драми Петра Коњовића

(У оквиру пројекта О-10-17 Музичко наслеђе југоисточне Србије, савремено стваралаштво и образовање укуса, координатор пројекта: дописни члан САНУ Јелена Јовановић, руководилац пројекта: проф. др Данијела Здравић Михаиловић.)

Уторак, 27. фебруар 2024. године, 12 сати
Огранак САНУ у Нишу,
Свечана сала Универзитета у Нишу,
Универзитетски трг 2

У уторак, 27. фебруара 2024. године, у Огранку САНУ у Нишу одржано је јавно предавање др Катарине Томашевић на тему „Коштана” Борисава Станковића и градске песме Врања у соло песмама и музичкој драми Петра Коњовића. Предавање је организовано у оквиру рада на пројекту Огранка О-10-17 Музичко наслеђе југоисточне Србије, савремено стваралаштво и образовање укуса, чији је координатор дописни члан САНУ Јелена Јовановић, а руководилац проф. др Данијела Здравић Михаиловић.

Најпре је проф. др Драган Жунић, координатор активности у Огранку, пренео учесницима и слушаоцима поздраве чланова и сарадника Огранка САНУ у Нишу и изразе захвалности због тога што, учешћем и присуством, подржавају његова настојања у ширењу духа САНУ – највиших вредности науке, традиционалне и савремене културе и уметности, образовања и просвећености, а потом је дописни члан САНУ Јелена Јовановић, координатор пројекта, говорила о циљевима и значају пројекта, те представила колегиницу др Катарину Томашевић, износећи одабране податке из њене богате професионалне биографије.

Др Катарина Томашевић, музиколог, научни саветник, дипломирала је, магистрирала и докторирала на Факултету музичке уметности у Београду. Од 1986. године запослена је у Музиколошком институту САНУ, где од 2017. обавља и дужност директора. Њена истраживања у пољу музикологије обухватају широк спектар тема, у распону од музике у позоришним формама 18. века (Време промена: музика и српски театар барокног доба), преко компаративног проучавања уметничких токова и теоријско-естетичких погледа на феномене традиције и модерности у српској музици између два светска рата (Српска музика на раскршћу Истока и Запада: о дијалогу традиционалног и модерног у српској музици /1918–1941/), до аналитичких погледа на стваралачке поетике и стилске одлике опуса истакнутих композитора новијег доба (Станојла Рајичића, Дејана Деспића, Душана Радића, Властимира Трајковића и др.), као и на естетичке списе Драгутина Гостушког и Владана Радовановића, дајући тако доприносе афирмацији српске музике и музикологије и на међународној сцени. Др Катарина Томашевић била је учесник и организатор многих конференција у земљи и иностранству, сарадник на неколико међународних пројеката, уредник тематских монографија и водећих домаћих часописа, а један је од иницијатора пројеката дигитализације фонда музикалија Института.

У прологу предавања, др Катарина Томашевић је говорила о свом раном и континуираном занимању за дело Петра Коњовића, о књижевном, позоришном и музичком животу Станковићеве Коштане, контроверзама око народног и ауторског порекла традиционалних песама у мултукултуралној средини, о појму „врањске градске песме” (позивајући се на одређење које је дала дописни члан САНУ Јелена Јовановић), о познатим мелографима врањских градских песама и њиховоме месту у опусу Боре Станковића, а посебно у драми Коштана.

Прелазећи на анализу и тумачење места тих песама у делу Петра Коњовића (1883–1971), најпре је констатовала да стваралачки опус овог композитора, музичког писца, интелектуалца европског кова и – што је веома значајно – оснивача Музиколошког института Српске академије наука и уметности, заузима једно од најистакнутијих места у историји српске музике, као и укупне националне културне историје његовог доба. Препознавши снажан путоказ у остварењима свог знаменитог претходника – Стевана Ст. Мокрањца (1856–1914), захваљујући чијим су хорским руковетима лепота и особености народних напева балканскoг подручја биле запажене и широм Европе, Коњовић је своју личну мисију композитора тзв. „модерног националног смера” управио пре свега ка подручју музичке сцене. Од његових укупно пет опера, музичка драма Коштана, инспирисана истоименим позоришним „комадом” Борисава Станковића (1876–1927), неспорно представља најуспелије остварење. Поред тога што је у земљи, од времена настанка (1931), до новијег доба, доживела више нових поставки (најновија je из 2019), Коштана је била и прва српска опера с успехом изведена у иностранству, најпре у Брну (1932), потом и у Прагу (1935).

Др Катарина Томашевић настојала је да у предавању да одговор на следећа питања: Који су били основни Коњовићеви мотиви да се за полазиште своје музичке драме модернистичких стилских одлика определи управо за Коштану: комад из врањског живота са певањем у четири чина Б. Станковића? Која је била улога врањске градске песме на путу ка музичкој драми? Да ли је циклус вокалне лирике инспирисан песмама Југа био суштинска композиторова „лабораторија” за освајање специфичног вокалног израза опере? У којој је мери уметничка стилизација фолклорне традиције Врања на оперској сцени завибрирала духом „националног стила” модернистичких одлика? Коју су улогу, потом, нови медији – радио, филм, телевизија, дискографска продукција, као и форме презентације фолклорне традиције кроз активности професионалних („Коло”) и аматерских културно-уметничких друштава – посредовали између, са једне стране, изворне и уметничке традиције, а, са друге стране, популарне културе, доприносећи томе да се самоидентификација града Врања у XX веку успоставља првенствено према сликама/„имагинарном музичком наслеђу” проистеклом управо из књижевног дела Б.  Станковића и њиховог потоњег музичког наслеђа? Уз високо вредновање Коњовићевог дела и биране речи хвале књижевницима, мелографима и издавачима, музиколозима и извођачима „врањске градске песме”, који су успешно чували изворну слику духа и културе старога Врања и њених уметничких транспозиција, Катарина Томашевић је, одлучно, изрекла и бојазан да је и уметничком обрадом, а посебно медијски посредованом популаризацијом, дошло и до својеврсног модификовања ове културне и музичке традиције и удаљавања од њених изворних форми.

Др Томашевић није пропустила прилику да скрене пажњу и на један од кључних изазова које савремене концепције и стратегије научног развоја постављају пред фундаментална истраживања у пољу хуманистичких и, посебно, идентитетских наука, и понудила свој одговор на готово реторичко питање: Да ли оскудна подршка проучавању, ревитализацији и афирмацији националне баштине – фолклорне и уметничке, те њихово неадекватно вредновање управо од стране мериторних институција, представљају истовремено и претњу и ризик по сâм опстанак темељених вредности националних култура у глобалном свету?

Учесници у дискусији изразили су велику захвалност др Катарини Томашевић за упечатљиву, теоријско-методолошки поуздану, емпиријским подацима поткрепљену и аудио и видео записима илустровану анализу и интерпретацију универзалне егзистецијалне драме у форми књижевно-позоришно-музичке „слике” старога Врања и његове културе, показали интересовање за мотиве дугогодишњег бављена др Томашевић делом Петра Коњовића, па и музичком традицијом југоисточне Србије, да би, коначно, упутили и позив гошћи Огранка да слична предавања одржи и у Музичкој школи у Нишу и на Факултету уметности у Нишу.