Јавно предавање
Дописни члан САНУ Јован Делић
(I) Поглед у свевременост с никејских прозора: уз поетику Горана Петровића
и
(II) „Усправна земља” Васка Попе

Уторак, 14. мај 2024. године, 12 сати
Огранак САНУ у Нишу,
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу,
Универзитетски трг 2

У уторак, 14. маја 2024. године, у Огранку САНУ у Нишу одржано је дводелно јавно предавање дописног члана САНУ Јована Делића: (I) Поглед у свевременост с никејских прозора: уз поетику Горана Петровића и (II) „Усправна земља” Васка Попе. Уваженог госта и све присутне поздравио је – у име чланова и сарадника Огранка – дописни члан САНУ Влада Вељковић, председник Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, и пренео им изразе захвалности због тога што учешћем у јавним активностима Огранка подржавају настојања његових чланова и сарадника да истрајно шире мисију САНУ – пре свега, промовисањем највиших вредности и идеја науке, културе и уметности, образовања, просвећености, неговањем и охрабривањем слободног критичког мишљења, истраживањем савремености и проучавањем и очувањем традиције, као и – у случају предавања Јована Делића – тумачењем најзначајнијих остварења српске културе и духовности. Најављујући предавање, у којем ће бити дат особени омаж великанима српске књижевности, Горану Петровићу и Васку Попи, Вељковић је изложио најзначајније моменте из професионалне биографије Јована Делића.

Јован Делић (Борковићи, 1949), српски  теоретичар и историчар књижевности, есејист и књижевни критичар, завршио је основне (1971)  и магистарске студије (1979) на Филолошком факултету Универзитета у Београду, где је и докторирао (1996). Радио је као лектор за српски језик на Семинару за славистику Универзитета „Георг Аугуст” у Гетингену (1986–1991), ванредни професор Филозофског факултета у Новом Саду и, од 2009, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду. Десетак година руководио је пројектом о поетици у Институту за књижевност и уметност. Уз научни рад, Јован Делић интензивно је радио и као уредник, у следећим публикацијама: Зборник Матице српске за књижевност и језик (2000–), зборници радова у едицији „Поетичка истраживања” на пројекту Смена поетичких парадигми у српској књижевности XX века – национални и европски контекст, зборници радова са Ћоровићевих сусрета „Српска проза данас”, односно зборници о савременим песницима, на критичким расправама „Симпозијум критике” књижевних сусрета „Пјесничка ријеч на извору Пиве”.  Библиографија Јована Делића има преко хиљаду јединица. За свој научно-теоријски и критичарски рад добио је следеће награде и признања: две „Бранкове награде” Матице српске за есеј, Награда „Милан Богдановић” за књижевну критику, Награда „Књига године” Друштва књижевника Војводине, БИГЗ-ова награда, Награда „Вук Филиповић”, Награда из фонда Александра Арнаутовића „Златна српска књижевност”, Награда „Златни беочуг”, Награда „Шпиро Матијевић”, Награда „Ђорђе Јовановић”, Награда „Младен Лесковац”, Повеља Удружења књижевника Србије за животно дело. За дописног члана САНУ изабран је 2018. године.

(I) Предавање под насловом Поглед у свевременост с никејских прозора: уз поетику Горана Петровића Јован Делић започео је оценом да је роман Опсада цркве Светог Спаса Горана Петровића својеврсна мисија и духовни подвиг и, заједно са својим творцем, планетарна књижевна вредност. Предавач се, заправо, бавио романескно-поетским мотивом никејских прозора Светога Саве, што је, према његовом мишљењу, средишње место Петровићеве поетике и његове концепције времена. Преплићући историјске чињенице о Савином боравку у Никеји и ониричку фантастику, Петровић је створио причу о прозорима (донетим из Никеје и уграђеним у једну црквену келију) са којих се виде и схватају четири димензије времена-простора, те је поглед отуда свевременски и ванвременски, тј. победа над временом, а Жича, са својим никејским прозорима – света духовна осматрачница, са које се виде и разумевају и прошлост и садашњост, тј. свевременост. Објашњавајући да хронотоп романа обухвата нелинеарно представљено и испреплетено време од крсташких ратова до краја 20. века и ратова у Босни – смештено у 40 дана, од Васкрса до Спасовдана – Јован Делић је подвукао значај поетизације ове Петровићеве прозе („која се чита као поезија”) и важност пишчевог рада како на микроплану текста тако и на поетици романескне целине. Закључујући своје тумачење поетичких импликација сна Светога Саве о чуду и светињи никејских прозора, Јован Делић је устврдио да је Свети Сава не само главни лик овог романа, већ јунак наших најбољих књига и кључ за разумевање српске књижевности.

(II) Дописни члан САНУ Јован Делић је своје предавање „Усправна земља” Васка Попе отворио речима да ову збирку песама, коју назива „лирским спевом”, сматра лирским Горским вијенцем српске поезије. Оцењујући да је „лирски спев”, уопште, оно најбоље у српској поезији, Делић је као битне одлике лирског спева навео циклизацију и присуство главних ликова. Тумачећи пет циклуса Усправне земље, то ходочашће кроз простор и време – од Хиландара до Сент Андреје, и од 12/13. века до 17/18. века, и повратка у 20. век – предавач је указао на моменат „класицистичке строгости” и уређености читавог спева, говорио о средишњем месту и одговарајућем значају циклуса Косово поље, исцрпно тумачио песму Хиландар, са мотивом Тројеручице и са екскурсом о Јовану Дамаскину, који је, захваљујући српским песницима, и сам постао својеврсни српски песник и српски дух.  Задржавајући се на ликовима Ходочасника и Светога Саве, као главних јунака спева, закључио је да је у Усправној земљи све у знаку Светога Саве, који је својим делом означио и нашу прошлост и нашу садашњост.

Овим страственим предавањима – протканим духовитим пасажима о личним доживљајима како делâ тако и њихових стваралаца – у којима је тумачена дела Горана Петровића и Васка Попе повезао фигуром Светога Саве, Јован Делић је уверљиво поткрепио своју тезу о интерпретативном кључу српске књижевности.