Јавно предавање
Академик Владимир С. Костић
Мотилитет (ход) и когниција

Среда, 27. март 2024. године, 12 сати
Огранак САНУ у Нишу,
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу,
Универзитетски трг 2

У среду, 27. марта 2024. године, у Огранку САНУ у Нишу одржано је јавно предавање академика Владимира С. Костића Мотилитет (ход) и когниција.

Дописни члан САНУ Влада Вељковић, председник Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, поздравио је, у име чланова и сарадника Огранка, академика Костића и све присутне, и пренео изразе захвалности због тога што учешћем и присуством јавним активностима Огранка, као и на друге начине, подржавају његов рад и настојања да у јужној и источној Србији постојано шири дух и мисију САНУ: промовисањем највиших вредности науке, културе и уметности, образовања, просвећености (коју схватамо као способност за слободну, аутономну и јавну употребу сопственог разума), као и неговањем и охрабривањем слободног критичког мишљења; истраживањем проблема опстанка и развоја у савременом друштву, као и проучавањем, тумачењем и очувањем локалних, регионалних и националних идентитетских вредности традиције и њених прежитака; афирмисањем најбољих резултата научних и уметничких стваралаца привржених пореклом, рођењем, школовањем, радом, тематиком својих дела овом делу наше земље. Високом госту Огранка, академику Владимиру С. Костићу (мада је он, као доскорашњи председник САНУ, овде, у Огранку САНУ у Нишу, па и у близини села својих предака, заправо –  у својој кући), дописни члан Вељковић посебно се захвалио због тога што је, и као председник САНУ, поред других научних, организационих и оснивачких доприноса Академији, залажући свој лични углед и ауторитет, успео да реализује за многе „немогући”, а суштински од далекосежног значаја, пројект oснивања Огранка САНУ у Нишу (чиме је посебно задужио овај део наше земље), затим због тога што је увек имао разумевање, како за уобичајене и редовне, тако и за посебне проблеме и тешкоће у утемељивању и раду Огранка и пружао свесрдну помоћ неопходну за његов опстанак и развој. Од самог дана оснивања, истакао је Вељковић, Огранак настоји да радом и јавним деловањем не изневери његова очекивања. Огранак САНУ у Нишу основан је 16. септембра, а конституисан 4. новембра 2016. године. Одмах након конституисања, истога дана, Огранак САНУ у Нишу и суштински је почео са радом јавним предавањем академика Владимира С. Костића, тадашњег председника САНУ, на тему Како, где и када почиње Паркинсонова болест?, одржаним у Свечаној сали Универзитета у Нишу. Најављујући да ће академик Владимир С. Костић у Огранку САНУ у Нишу – после више од седам година – одржати јавно предавање, овог пута на тему Мотилитет (ход) и когниција, Вељковић је изразио уверење да ће, као што је прво предавање означило почетак једног, не лаког али ипак плодног и обећавајућег развоја, ово друго предавање, симболички, бити наговештај новог, стабилног и богатог развојног периода у раду Огранка. Након тога, изнео је најважније податке из професионалне биографије академика Костића.

Владимир С. Костић школовао се на Универзитету у Београду, од 1980. године радио је на Клиници за неурологију Клиничког центра Србије, у којој 1987. године постаје начелник Одељења за дегенеративне болести централног нервног система, а од 2000. до 2015. године био је директор ове клинике. Професор је емеритус Универзитета у Београду.

Члан је Српске академије наука и уметности од 2000. године, чији је председник био од 2015. до 2023. године. У САНУ је тренутно ангажован као председник Стручног савета Галерије САНУ, председник Академијског одбора за српско питање и члан других академијских одбора и радних група. Почасни је члан Академије наука и умјетности Републике Српске и инострани члан Македонске академије наука и уметности.

Академик Владимир С. Костић је аутор или коаутор великог броја научних радова, изузетно цитираних (h-индекс – 62, Research Gate), уредник многих монографија, члан уређивачких одбора око 20 научних часописа и рецензент великог броја пројеката и радова. Поред домаћих, одржао је велики број предавања (више од 120) по позиву на међународним скуповима и универзитетима у свету и свим републикама бивше Југославије. Био је ментор у више десетина одбрањених магистарских, специјалистичких  радова и докторских дисертација. На Станфордској листи у самом је врху међу истраживачима из Србије.

За свој научни рад је добио већи број награда (15) и признања, од којих издвајамо следеће: Октобарска награда града Београда за научно-истраживачки рад (1988. и 1994); Награда за животно дело Српског лекарског друштва (2023); Медаља САНУ за 2023. годину из области природних и техничких наука – за научни допринос и резултате у дешифровању неуродегенеративних болести, стварање угледне неуролошке школе у међународним оквирима и допринос свеукупном напретку САНУ. Дописни члан САНУ Вељковић је, на крају, подвукао да је академик Владимир С. Костић у САНУ, посебно као њен председник, покренуо читав низ плодоносних активности које су на најбољи начин промовисале слику и углед Академије, а међу њима и, како је већ истакнуто, ону за нас најважнију –  оснивање Огранка САНУ у Нишу.

Започевши предавање напоменом о свом пореклу, којим се поноси, и о својој привржености српском Југу, академик Костић одмах је истакао да се проблеми моторике и когниције не могу испитивати одвојено, већ у суштинској повезаности. Наиме, последње две деценије бројни резултати указују да се ход више не схвата само као аутоматска радња, већ моторна активност која захтева укључивање eгзекутивних функција и пажње, као и просуђивање непосредног окружења и оријентације тела у њему. За то је неопходна интеграција спољних сензорних информација и неуралних мрежа коре, субкортекса, можданог стабла и кичмене мождине. Посебно интересовање су побудили налази да код когнитивно нормалних старијих особа постоји убедљива повезаност брзине и варијабилности хода са егзекутивним функцијама, пажњом, и (у мањем степену) памћењем и виднопросторним функцијама. То је нарочито убедљиво током хода и упоредног когнитивног оптерећења (тзв. „dual-task“ парадигма; ДТ). Штавише, код старијих особа оштећење хода претходи и предвиђа когнитивни пад, као и различите субтипове деменција, а изнети су и ставови да ход може бити осетљивији од когнитивних тестова у детекцији когнитивног пада. На пример, у једној мета-анализи, од 39 студија (57.456 учесника), у 33 је утврђена значајна повезаност брзине хода и когнитивних постигнућа, укључујући деменцију.

У истраживањима односа хода и когнитивних способности академик Костић и његов истраживачки тим користили су као модел Паркинсонову болест (ПБ) у различитим фазама моторног оштећења. Међу бројним етиопатогенетским механизмима, усредсредили су се на налаз да у ПБ постоје тешкоће са „аутоматским извођењем научених моторних планова”, а особине које указују на дефицит аутоматизма су да (1) ДТ значајније погоршава ход у ПБ него код здравих контрола („когнитивно-моторни интерфејс”), и (2) побољшање хода са применом спољних „кључева”.

Уочено је да болесници од ПБ не могу да обављају више задатака истовремено, услед тога што способности централног процесирања постају превише ограничене (ограничени ресурси пажње интерферирају са способношћу болесника да врше више од једног задатка у исто време), као и да болесници нису у стању да дају приоритет контроли баланса над другим, мање важним секундарним задацима.

Део истраживања је посвећен најтежем облику поремећаја хода у ПБ, тзв. „freezingu” хода (ФХ), који се дефинише као „кратко (пар секунди, али некад и >30 s), епизодично одсуство или изражено смањење напредовања стопала пут напред упркос намери да се хода”. Применом НМР техника код тих болесника је утврђено смањење волумена сиве масе у доњем фронталном, прецентралном и доњем паријеталном гирусу, што указује на значај фронталног дизегзекутивног синдрома и поремећај перцептивног просуђивања у ФХ. У даљим истраживањима, ФХ је повезан са падом функционалног конективитета премоторне коре и суплементарне моторне ареје обострано у сензомоторној мрежи, фронтопаријеталним регионима у „default mode” мрежи, и окципиталној кори у видној асоцијативној мрежи. Укратко, ФХ може бити последица лоше структурне и функционалне интеграције између моторних и екстрамоторних (когнитивних) неуралних система.

У дискусији су додатно разматрана питања индикативности хода уназад, значаја промена на хипокампусу, повезаности Паркинсонове и Алцхајмерове болести, могуће повезаности „ћелијске енергетске кризе” (на нивоу мреже) и когнитивног пада, најзад, питања значаја одговарајуће физичке активности и вежбања као превенције когнитивних поремећаја.