Изложба
Душан З. Милачић: романиста, књижевник, преводилац

Аутор: Јован Младеновић, музејски саветник

Организатори: Огранак САНУ у Нишу, Народна библиотека „Радоје Домановић” Лесковац, Народна библиотека „Раде Драинац” Прокупље
Изложба траје до 21. децембра 2022. године

Среда, 7. децембар 2022. године, 17 сати.
Читаоница Народне библиотеке „Радоје Домановић” Лесковац.
Свечано отварање изложбе

У среду, 7. децембра 2022. године, у Народној библиотеци „Радоје Домановић” Лесковац, отворена је изложба Душан З. Милачић: романиста, књижевник, преводилац. Аутор изложбе је Јован Младеновић, музејски саветник у пензији, а дизајн поставке урадио је Иван Мишић, графички дизајнер. Организатори изложбе су Огранак САНУ у Нишу, Народна библиотека „Радоје Домановић” Лесковац, Народна библиотека „Раде Драинац” Прокупље.

Изложбу чини двадесетак великих панела са укомпонованим подацима, фотографијама и факсимилима докумената из живота и рада Душана Милачића, (Мердаре 1892 – Београд 1979), као и значајна издања књига овог знаменитог романисте, књижевника и преводиоца, ратника и рањеника у Првом светском рату (припадника чувеног батаљона „1300 каплара”), учесника Албанске голготе, из познате топличке патриотске фамилије, француског ђака и двоструког доктора са Сорбоне, светски познатог научника-балзаколога, после Другога светског рата професора гимназије, управника библиотеке и директора Народног позоришта Моравске бановине у Нишу, директора драме Народног позоришта у Београду и управника Народне библиотеке Србије (коју је дословце обнављао из пепела после нацистичког разарања), плодног научног писца, књижевника, добитника многих награда и признања и носиоца значајних одликовања, међу којима и Ордена Легије части. Изложба је најпре била постављена у Народном музеју Топлице у Прокупљу (марта 2021), па потом у Универзитетској библиотеци „Никола Тесла” у Нишу (маја 2022), онда у Народној библиотеци „Вук Караџић” у Крагујевцу (јуна 2022), а сада и у узорној Народној библиотеци „Радоје Домановић” у Лесковцу.

Аутори и организатори изложбе хтели су њоме, најпре, да ширу јавност упознају са животом и радом једног значајног националног борца, културалног посленика и одличника, и да резултате његовог рада – скоро познатије у Француској него у Србији – отргну од заборава. А потом, да пошаљу поруку да у нашој националној историји има пуно заслужних ратних хероја, али да има и великана духа и културе, и да су нама данас неопходни пре свега хероји науке, културе, уметности и просвећености, патриоте који су истовремено и грађани света, попут Душана Милачића, а не ускогруди националисти, да су нам потребни тихи градитељи велике националне културалне и духовне задужбинe, у којој једно од најзначајнијих места заузимају библиотеке. Наиме, у  време поплаве информација, посредованих интернетом, дистрибуираних друштвеним мрежама, сведоци смо, парадоксално, „нове непросвећености”, коју, нажалост, аутократски и ауторитарни режими широм света не само да не сузбијају, већ је, штавише, уз помоћ медија и индустрије јефтине, па и простачке  забаве, одржавају и подстичу; усред таквог мутљага, библиотеке су и данас, са штампаним или дигиталним књигама, класичне  или виртуалне, са образованим особљем и узорима попут Душана Милачића, у улози важног водича кроз нови „сумрак вредности”, према светлима аутономије и достојанства равноправних и слободномислећих људских бића.

На отварању изложбе, о раду и осавремењивању лесковачке Библиотеке, о ратничким данима, школовању, о поезији и есејима Душана Милачића, о националном и интернационалном значају његовог рада, о циљевима и смислу читавог изложбеног подухвата, говорили су: Весна Илић, директорка Народне библиотеке „Радоје Домановић” Лесковац, Драган Огњановић, директор Народне библиотеке „Раде Драинац” Прокупље и координатор пројекта, др Мирјана Бојанић Ђирковић, професор Филозофског факултета Универзитета у Нишу, и проф. др Драган Жунић, координатор активности у Огранку САНУ у Нишу. Модeратор отварања била је Надица Стојановић, библиотекар Народне библиотеке „Радоје Домановић”.

Будући да и у библиотекама још неких  градова у Србији постоји интересовање за ову изложбу, аутори и организатори обављају прелиминарне разговоре о предстојећим поставкама.