Јавно предавање
Дописни члан САНУ Владимир Срдић
Ултрабрза динамика магнетизације – епитаксијални филмови на бази LaMnOMn₃

Уторак, 6. децембар 2022. године, 12 сати
Огранак САНУ у Нишу, Мултимедијална сала Универзитета у Нишу, број 8, Универзитетски трг 2

У Огранку САНУ у Нишу је у уторак, 6. децембра 2022. године одржано јавно предавање дописног члана САНУ Владимира Срдића на тему Ултрабрза динамика магнетизације – епитаксијални филмови на бази LaMnO₃. Поздрављајући госта и све присутне, дописни члан САНУ Влада Вељковић, председник Комисије за руковођење радом Огранка САНУ у Нишу, представио је предавача, свог колегу из Одељења техничких наука САНУ, редовног професора на Технолошком факултету Универзитета у Новом Саду, дописног члана Академије инжењерских наука Србије, истакнутог научника у области истраживања процесирања и карактеризације наноструктурисаних материјала и танких филмова са применама у електроници, енергетици и биомедицини.

Дописни члан САНУ Владимир Срдић најпре се захвалио на позиву и прилици да одржи ово предавање, присутнима на интересовању, а посебно дописном члану САНУ Влади Вељковићу на дугогодишњем доприносу научним истраживањима на Технолошком факултету Универзитета у Новом Саду.

Своје предавање Владимир Срдић започео је прегледом потреба технолошког развоја посебно у области рачунарства и унапређивања рачунарске меморије, за чију су брзину и капацитете неопходни одговарајући мултифункционални наноматеријали, да би потом известио и о резултатима рада свог истраживачког тима у области наношења јако танких, епитаксијалних филмова кристалних структура на бази лантанум манганита. Предавач је истакао да су перовскити (материјали са кристалном структуром) на бази лантанум манганита (LaMnО₃) привукли велику пажњу због интригантних својстава, као што су: колосална магнетоотпорност, феромагнетизам на собној температури, могућност лаког контролисања прелаза из металног у изолаторско понашања, као и велика сензитивност спинског уређења на спољашње побуде, не само магнетним и електричним пољем већ и ласерским пулсевима. Посебно је значајна могућност контролисаног подешавања оријентације магнетних домена, јер се данас кодирање дигиталних информација постиже углавном кроз магнетизацију домена у феромагнетним материјалима, који су основа садашњих меморијских уређаја. Због брзог технолошког развоја и ограничења постојећих меморијских система, код којих се обртање магнетизације домена постиже применом магнетног поља, у новије време се, објаснио је предавач, ради на развоју алтернативног приступа – побуђивања магнетног одговора ултрабрзим ласерским пулсевима. Та технологија захтева развој нових мултифункционалних материјала у форми хетероструктурних танких филмова. Истраживања су углавном усмерена на вишеслојне структуре на бази металних материјала, али се све више пажње посвећује и феромагнетним и мултифероичним оксидним хетероструктурним филмовима, код којих су перовскити на бази LaMnО₃ посебно интересантни.

У дискусији је, између осталог, било речи о технолошкој примени остварених резултата, као и о методолошким и организационим предусловима ових истраживања, у којима је неопходна лабораторијска и институтска међународна сарадња.