Додела награде Тихомир Р. Ђорђевић и признања Чувар Завичаја и Владимир Ђорђевић

Организатори: Центар за културу и уметност Алексинац, Огранак САНУ у Нишу.

Среда, 23. септембар 2020. године, 12:00 сати.
Алексинац, Велика сала Дома културе.

У Алексинцу је у среду, 23. септембра 2020, у Великој сали Дома културе, у оквиру манифестације „Дани Тихомира Р. Ђорђевића” – у организацији Центра за културу и уметност Алексинац, Огранка САНУ у Нишу и других саорганизатора, а под покровитељством Општине Алексинац – одржана Свечана академија, на којој су додељени:  награда Тихомир Р. Ђорђевић као и признања Чувар завичаја и Владимир Ђорђевић.

Жири у саставу: проф. др Данијела Поповић Николић, проф. др Горан Максимовић, академик Нада Милошевић-Ђорђевић, донео је одлуку да се Награда Тихомир Р. Ђорђевић, за свеобухватни научни и истраживачки рад у областима којима се бавио Тихомир Р. Ђорђевић као научник и истраживач (етнологија, фолклористика, филологија) за 2020. годину, додели др Недељку Богдановићу (Бучум, 1938), редовном професору Филозофског факултета Универзитета у Нишу, у пензији, руководиоцу пројекта у Огранку САНУ у Нишу, једном од наших најзначајнијих дијалектолога – истраживача српских народних говора, посебно оних који припадају територији југа и истока Србије (пре свега сврљишко-заплањске области), али истовремено и изучаваоцу ширег фолклорног контекста ових говора, сеоске културе и културног наслеђа, организатору, руководиоцу и ментору бројних дијалектолошких пројеката и истраживања, пређашњем начелнику Одсека језика и књи­жевност Центра за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, приређивачу и уреднику, члану Одбора за дијалектологију и оно­мастику и Међуакадемијског одбора за дија­лектолошке атласе САНУ. Његов богат опус студија, монографија, чланака чине бројне ауторске и коауторске књиге из области фолклорне и етно-културолошке тематике, науке о народним говорима, историографије и културологије села, из области опсцене и вулгарне лексике, језичке културе, а ту су и његови речници народних говора. Награду која носи име нашег великог етнолога Тихомира Р. Ђорђевића, животом и радом везаног и за алексиначки крај, проф. Богдановићу уручила је Маја Радоман Цветићанин, директорка Центра за културу и уметност Алексинац. Лауреат проф. др Недељко Богдановић се, у својој беседи, захвалио организатору манифестације, члановима жирија, а посебно Огранку САНУ у Нишу, у којем и даље, са сарадницима, ради на својим пројектима.

Признање Чувар завичаја, за велики и значајан допринос у очувању материјалног и нематеријалног блага нашег народног живота, додељено је, постхумно, др Љубиши Рајковићу Кожељцу (Кожељ, код Минићева, 1940 – 2020), једном од најпознатијих сакупљача и проучавалаца усменог народног песништва и народног језика источне Србије, у чијем се замашном опусу посебно истиче неколико приређених књига народне поезије, као и монографија Ономастика Тимока (1990), те Речник тимочког говора (2014).

Признање Владимир Ђорђевић, за истраживачки рад који значајно доприноси области етномузикологије, а у складу са залагањима Владимира Ђорђевића (композитора, етномузиколога и музичког педагога, млађег брата Тихомира Ђорђевића), додељено је др Мирјани Закић и др Сањи Ранковић, са Катедре за етномузикологију Факултета музичке уметности Универзитета уметности у Београду, за монографску публикацију Српско певачко наслеђе централног дела Косова и Метохије (Нови Сад: Матица српска, 2019), која је оцењена као значајан етномузиколошки допринос, базиран на интензивним и обухватним теренским истраживањима сеоске музичке традиције од Вучитрна до Урошевца, и тиме утемељено сведочанство о самосвојности културалног наслеђа Срба на овом простору.

Посебан тон Свечаној академији дао је наступ ансамбла Традиција ВИВА, који углавном чине студенти Катедре за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду.